Српски сион

р. 126.

„СРПСКИ сион«

Б#. 4.

новишту настојатеља, и тражио је, да се уз елиминирање онпх питања, која су између сабор. одбора и настојатеља спорна, приступи бар расправљању других нитања у погледу управе манаст. иметка, којих питања има доста, и која би се безусловио имала расправити, јер су од великог значаја за то питање; требало би тражити додирних тачака, јер — као што рече, употребпвши звучнт фразу Српство гледа са очекивањем на ту седницу, и треба да се са обе стране покаже добра воља, како би се у том питању до споразума дошло. Но настојатељи изјавнше, да се ни у какво расправљање не могу упуштати, јер пзлазна тачка и за та споредна Мушчдкова питања морала би бити горња одлука, којаје у целини неиравилна, јер вређа права настојатеља и братстава. При овоме говору Мушицковом десила се једна немила појава, у колико се архимандрит Анатолије, слушајући тумачење Мушицково добродушно насмешио, што је Мушицкога тако извело из концепта, да је најгрубљим тоном и начином тражио од председнпштва, да арх. Анатолнја упути на пристојност и учтиво понашање према телу коме је дужан сваки поштовање одавати.* Но при томе се тако дао мржњом својом занети, да је испустио из вида, да се баш таким грубим тоном н начином вређа достојанство тога „узвишеног" тела, коме он хоће поштовања да прибави, и да председништво тога телг, нема ни права на ред упућивати једног цркв. великодостојнпка, чије се лице из пзраз лица г. Мушицком не допада. Таке писличарске мотиве би, да се његовпм речима послужимо, требало „елиминпрати", па би се пре до споразума дошло, а не би требало свугде и на сваком месту дати израза оној големој мржњи, која срца радикалне странке према калуђерима испуњава, кад смо ради да тако важну ствар „на чисто пзведемо". Тако је ова седница без успеха довршена. А. А. (Нове српске земљорадничке задруге) 10). У Мвленцима (удружење са неограниченом одговорношћу/. 11). У Залужници (удружење са неограниченом одговорношћу) 12). У Врховинама (удружење са неограниченом одговорношћу). * Лепо је од г. Мушицког што се вау8има за поштовање Саборокога Одбора. Ну, молићемо га: а ко је први почео обарати и оборио његов углед? Нико други, него она странка, која је г. Мушидког ивабрала за чдана. Кад се пређашњн Саборски Одбор, у ком су најугледнији људи нашег народа седили, могао и смео и у зборовима, и у штампи и у сабору називати хајдучким одбором, и то ни вбог чега другога, него што није хтео ни смео да трпи чуда вршачка ; не може се ваљда замерити ни једном архимандриту, што се насмвјао на звучне фраве Мушицкове! Уредништво.

Читуља. | | Протојереј Младен Јованови^

правосл. срнски

парох отаро-сивачки преселио се у вечност после кратког боловања у Старом Сивцу дана 16. фебруара (1. марта) о. г. Опојан је од околнога свештенства под началством окружног протопрезвитера сомборског и у присутностп многобројнога народа по обреду православне матере цркве у уторак 18. феб уара (8. марта) пре подне у 9 сати и затим еахрањен у месном нравославном српском гробљу. Покојник је рођен 16. септембра 1829. год. Свршив велику гимназију у Пожуну, ступи у богословпју у Карловцпма. По свршеним богословским наукама рукоположп га епископ бачки Платоп Атанацковпћ 1858. год. за ђакона, а 1859. за презвитера. Одликован је био црвеним појасом, и именован намесником сомборскога протопрезвптера, а год. 1893. одлпкован н насловом почаснога протојереја. До најновијега доба био је ревносии и савесни члан епарх. конзисторије и епарх. административног одбора бачког. Мир пепелу његову и вечан му спомен међу нама! М. јероионах м. Ковпља

| Пахомије Дамјанови!,

преминуо је напрасном смрћу 22. фебр. (7. марта) о. г. у истоме манастиру у 59-тој години живота свога. Покојник је закалуђерен 1869. у Ковиљу п провео је мал те не сав свој век овде, осим неколико годпна, што их је пробавио путујући по манастирима у Србији. Беше кротке п благе наравн, због чега је уживао не само љубав своје сабраће у манастиру, но и поштовање целе околине, која је навикла, да у манаст. башти гледа умиљата старца где шеће и цвеће надгледа, предусретајућп љубазно свакога странца, који би у башту заишао. Беше примеран и ваљан свештеник и добар брат. Лака му земља! А. Господину Јоси§у Инкеју главном заступнику Угарско-Францусног осигуравају &ег друштва од ватре Митровица. Потписана уирава Српске Манастирске Штам иарије изриче Вам своју захвалност на кулантном иоступку око исплате штете, коју је ова штампариЈа претрнила приликом пожара у магазину. У Ср. Карловцимп, 27. Фебруара (12. марта) 1 9(Ј8. год. Димитрије Руварац, уиравитељ.