Српски сион

&*р. 138.

„СРИСКЖ сион«

Б р . 5.

на поменуту саборску одлуку, и не само да то нико не учини, него се најусрднијв иоднесе захвалност , што се поклонила пажња жељама и молбама — т. ј. народних зборова — (а позитиван закон?!) ради сазива сабора. Па сад нека ко каже, да нема разлике између тадашњих детића слободоумне и данашње радикалне странке! * * * Мајски је сабор у својој седниди од 3. Јулија о. т. закључио, да се манастирска добра — земље — издају под закуп. И не само да је то сабор закључио, и тај свој закључак послао круни на потврду, те и не чекајући превишњу потврду истог закључка, саборски је одбор нреко адмииистративних одбора известио управе манастирске, да га је сабор упутио, да се манаутирска имања у будуће под закуп издају; него је саборски одбор у предиоследњем своме заседању (10—15. Фебруара) закључио по гласу обелодањена записника у званичном „Митрополијском гласнику" бр. 3. на предлог г. др. Жарка Миладиновића: „да се поднесе нредставка краљевској угарској влади, у којој да се онширно разложи, шга је руководило Сабор, да створи одлуке, које су на превишњу потврду поднесене, пошто су од стране Њ. С. Патријарха и манастирских настојатеља чињени кораци да исте одлуке највишу потврду не добију", а у последњем заседању (25. Фебруара) на предлог г. Отеве Јовановића, „изабрата је депутација у лицима г. г. поп Божидара Поповића, др. Мише Михајловића и др. Мите Мушицког, која ће представку Саборског Одбора однети министру и лично образложити". Да није рад мајског сабора „био измешаг, Ј^дило се час ово, час оно" (види »Мајски еабор" 1902. стр. 5.), и да се мало више мислило о ономе, што ће се радити и закључак донети; нит би потребна била представка саборског одбора, после представке саборске, којом је пропраћен закључак саборски у погледу издавања под закуп манастирских земаља, а још мање да се чини са свим излишан трошак за одашиљање депутације, да преда министру

лично представку саборског одбора и ца му је лично образложи. И ова представка, која је као што се тврди као и саборска адреса с једне стране написана на сриском а с друге стране на мађарском језику, што до мајског сабора није никада, чињено, као и изапшљање депутације са одређеном јој мисијом, некако чудну светлост баца и на рад сабора и саборског одбора. Углец и достојанство једног сабора захтева, да се у нреставкама, које се шиљу круни уз какав закључак саборски, који иде круни на потврду, исцрпно наведу разлози и побуде, за што је исти донесен. Па кад се еаборски одбор налази побуђен, да по ново подноси представку у погледу закључка сабора о издавању нод закуп манастирских земаља; зар тиме није признао, да саборска представка није исцрпна ? На можебитни приговор, да пошто су се Његова Светост и манастирски настојатељи обратили министру, да не поднесе на потврду поменути закључак саборски, одго • варамо, да то ипак није разлог за шиљање поновне представке, а још мање за одаши љање денутације. Не треба заборавити, да су манастирски настојатељи дужни били, да однесу представку и министру усмено образложе своје становиште, пошто је сабор поменути закључак донео, без да их је иитао за њихово мњење, и без да је мало више о њему размислио и проштудирао. Да су се у саборској представци темељно и разложно навеле побуде саборске за донашање поменутог закључка, и ако су исте биле такове, да могу издржати критику; не би било бојазни, да би рад Његове Светоети и манастирских настојатеља могао изазвати непотврду истог закључка, и то у толико нре, што је угарска влада „безусловно благонаклона" мајском сабору, иа и саборском одбору, кога је он изабрао.* * Не би о горег било, да ее у „Митрополијском гласнику" штампа и саборска предетавка, а тако ието и саборског одбора. То треба да се учини већ и с тога, што су ман. настојатељи своју представку штампалв. Пранцип је радикалски јавност, па дела господо обмоданите их „свету на видику"!