Српски сион

Б> 5 „СРПСКИ

Он је и из користољубија позивајући иод 7. дек. 1848. год. Патриарха, да се са народом Србским заедно помири са проглашеним од ЕБеговог Величества Ребелиантима Маџарскима, оно исто осјећао, мислио и говорио о своме законом владјетељу, што оу осјећали, мислили и говорили они, у коих је користи примирение то тражио, и тим начином погазио 84. канон Апостолски и заклетву коју је на вјерност Цару положио. Тим иступленијама своима нарушио је Г. Епископ Платон усгав православне наше Цркве, нотрео основоположенија љена, и на зазор и срамоту Епископског достојанства и чести вјероломно погазио на очиглед цјелом свјету ону заклетву, коју је положио на догмате вјере, устав Цркве, на установљена по уставним основоположенијама Соборна правила и на вјерност своме законом Монарху и цјелом нресвјетлом Дому Аустријском. Он се дакле не може по дјели његови другачзе сматрати у нашој Цркви, него као варалица, као своеволни презиратељ уставни основоположенија наше Цркве, као користољубиви нарушитељ правила црквени, као заклетвопреступник, и по овим своим качествама дјелом осведоченима, прави разоритељ наше православне Цркве. То су јавна цјелој нашој православној Цркви позната дјела Г, Еиискона Платона Гас1иш тГесћдт Деп пе^ш!, што је учиљено, не може бити неучињено, и по тим своим дјелима ноДпада исти Г. Енископ Платон под одговор Цркве, којој је толико и тако тежко скривио. Но будући, да је сва та незакона дјела починио Г. Епископ Платон или као званичник или као изванредно употребљени орган бившег Правителства Маџарског, и но томе и та сва дјела спадају међу дјела бившег Правителства Маџарског, а све наредбе и уредбе и сва дјела бившег Правителства Маџарског као сепаратистическа и револуционарна уништена су, то и само од себе разумјева се, да и та сва дјела Г. Епископа Платона немају и не могу имати никакве важности. Али опет зато, као што су бивши Министери маџарски за уништена своја дјела стављени од стране Политическе Државне власти под одговор,

СИОН." С тр 137.

тако исто и Г. Епископ мора одговарати за неважна та своја дјела Цркви и суд свој примити од ње. Све то имајући ја пред очима, морао сам као првенствујући Еаископ у овдјешњој православној Јерархији и по положенију моме страж и надзиратељ канонически мени нодчињени Епископа и дотле, док се исти Г. Епискон Платон своим начином нестави иод одговор, по строгој дужности мојој за неважна огласити сва та споменута дјела, која су и сама по себи, и по сноменутом сојузу с дјели револуционарног бившег Правителстта Маџаркога већ уништена. То сам ја сљедујућим на канонима православне наше Цркве основаним моим писмом од 29. Новембра 1849. учинио, кое од рјечи до рјечи овако гласи: (Исто је штамиано на стр. 13. и даље о. л.). Наставиће се.

Има ипак разлике! Цртице из нашег автономног живота Д. Р. Во времја оно, кад није било радикалне странке, и кад је њен кум Крунослав Јовић терао своје стеклиштво у Хрватској, на народно-црквеном сабору 1879. у седници од 24. Септембра, ставио је посланик др. Милан Ђорђевић, тадашњи уредник „Заставе", нотпомогнут од довољног броја посланика, предлог за одлуку: „С разлога, што срнски народно-црквени сабор није на окупу био за нуне четири године дана; с разлога, што се то нротиви §. 7. саборског устројства, санкционисаног 14. Маја 1875.: сабор ова] изражава свО]в дубоко жалење, што му се шиме битно ираво самоуираве иовредило и ставља шо у свој заиисник уз" ограду, да се таке иовреде у будуКс не дешавају." Предлог је овај с огромном већином — скоро једногласно — постао саборском одлуком. Љета господња 1902. састао се опет народно-црквени сабор и то тек после пет година дана, те и ако је у њему била радикална странка доминирајућа странка ; нико се од ње не наће да упозори сабор