Српски сион

144 „ОРНСКМ

имаде, тако собор сеј дужан јест от такових кореспонденција протокол водити, и копију от такових добро хранити. Правило 12. Каса монастирска иод 3 кључа да се држи, от кое један настојатељ, други један заклети старац, а трећи намјестник имати буде. Правило 13. Собор овај свагда о томе ваља да се стара, да довољно число братии у монастиру будет ради богослуженија и монастирске економие, и када буде хотјео брата каковога нримити, тако свагда да гледи на јего честно обхождение, на старост, на способност и на искуство, пак онда конзиеториуму да представи и за допушчење да моли, таковаго у число братства примити моћи. Правило 14. Да братија пристојно и нужно одело имаду собор о томе старати ее буде. Правило 15. Сви приватни братски ириходи, кои из парохијах, от вјенчанија, масло-освјашченија, погребенија, бира, и пр. све у једну кутију да се метне, која ће под печатом настојатеља код једнога от заклети стараца стојати, а еклисијарх от такових протокол водити, и свака три мјесеца соборно помежду братијами равно разделити се будет, от коих братија менше ствари себи куповати могут. Правило 16. По случају да би се соборни члени у каковому дјелу немогли еогласити, а таково дјело иак не би се могло на дуже време отклонити и изоставити; тако настојатељ да узме таково дјело на себе и да изврши, а после ако би о томе вопрос какови био, до отговара. Онакова иак дјела, која се могу на дуже времена отложити, а собор би у томе несагласан био, тако конзисториуму на разсуждение да се пошље. (Свршиће се.)

Будимо приправни на све. Ово је наслов уводном чланку „Нова Србобрана" у 43. бр. Иа шта је дало повода „Новом Србобрану" за наслов и пиеање поменута чланка ? Ништа друго, до ли писање иађарског листа ,Ма§уаг 820", коме је- главни патрон бивши угар-

ШШ Бр . ђ. ски министар председннк барон Ванфија, у ком се рекло, како мађарски сељак пронада, а подједно се ирописује н лек против тога пропадања, којп би се састојао једино у томе, да се откупе наследња (спахилуци) и црквена добра и сељаку раздаду. „Маотаг 820", без икаквог устезања позива државу, да изврши откуп црквеппх добара различних конфесија, којима би се дала .отштета, а земља би се имала поделити мађарском иароду. „На завршетку се чланка —• рече „Нови Србобран" — наглашава, да би од свега овога мађаризација имала само користи." Таково је писање Ванфијева органа утврдило уредника „Новог Србобрана" у уверењу: „да је скрајна тежња мађарске привредне полнтике експропријација — откупи — народосног иметка у опће." Да се тој опасности стане на пут: „дужии смо — рече — бити приправнн на све евентуалности. Само чврстом, разгранатом организацијом можемо утврдити и осигурати свој положај. А та органи зација, мора бити г-отова, разви.јена и снажна, прије него нас претече вријеме, а да нас не узмогну изненадити догађаји. Угледајмо се на познањске Пољаке! Против њих покренут је у борбу читав државни апарат, па ипак свему томе одолијева њихова организација. Поред све борбе они давас не очајавају за своју народну будућност. Прикупимо дакле само сву своју снагу, па се онда ни ми не требамо бојати ни чега." Депо је од млада уредника „Млада Србобрана", што је упозорио истим својим- чланком наш свет, што нам се сирема од браће Мађара, јер оно , што је речено у „Ма^уаг 820", не треба мпслити, ни варати се, да није оно жеља мађарских државника, а да и не говоримо и народа; ал нек нам опрости, што морамо да му кажемо, да смо се слатко насмејали, кад смо прочитали исти његов чланак. Насмејали смо му се с тога, што је заборавио, да је и он н у сабору и у своме листу, гласањем односно писањем за издавање под закуп мапастирских добара и против тобожњег калуђерског ровења, -— а у самој ствари брањење својих права, а подједно и отклањање умишљене секуларизације манастирских добара —, терао воду на поменуту воденицу Банфијеву. Или је шта друго новосадска нредставка, управо закључак мајског сабора у погледу издавања мана* настирских земаља под закуп, и ова бесомучна хајка по општинама на калуђере, до ли терање воде на Ванфијеву воденицу? Данашња заслепљеност не да нам да то видимо;