Српски сион

О ТР . 14о.

ал доћи ће време, саао ће тада доцкан бити, кад ћемо се челгати, као што смо се и до данас толико пјти ночешади, од ког чешања не само да нпсмо имали никакве користи, него нас није оно ни опаметило, да у будуће не радимо онако, како се не бисмо опет чешали. Нек мало озбиљнијв о овоме иромисли. па ће впдети, ко има право. Насмејали смо се даље и оном његовом тобожњем леку. Та зар он пе види, какви смо ми јадници; како <>мо изгубили сваки понос народни, те се бацили на матерпјализам, остављајући све друго на страну; како смо поцепани на сто нартија, које се тако мрзе, да би једна другу попиле у кашици воде; та зар не види, какве су нам со нроналпце истакли за вође н ко све није био нама вођа, међу којима не треба заборавити, и на Крунослава Јовића и Антонпја Стражичпћа; каквп су нам већпном уредници — пропали и несвршенп ђацп; ко све код нас не даје нравац народној политици, због чега смо и дотерали дотле, да се на нас нико и не осврће, нити смо какав фактор. И кад смо такви, није ли више него смешно позавати се на познањске Пољаке! А какви су познањски Пољаци? Они су пре свега свесни родољуби, који имају свесну и родољубиву и аристокрацију и јерархију и интелигенцију, и сви раде на бољитку н одржању свога народа и своје вере, а подједно се сложно и одупиру сваком нанадају на народ. Немци не могоше код њих успети да отуђе народ од јерархије, поред свега свога наваљивања. А како је код нас ? Код нас се сматра за издајника, ко држи с јерархијом. Наша интелигенцпја — па и професори српске гимназије — приређује „вечери свечане" онима, који песмама својим потпомажу ширење назаренства код нашег народа, које не познаје ни вере ни народности. Ал нам тако и цветају руже! Ако нас нису досадашњи догађаји научили памети, и ако и данас не впдимо шта нам се спрема; па ми узбудемо и на даље онаквн какви смо: не треба да будемо врачи — погађачи, и да погађамо, шта ће с нама бити. Д. Р.

другоме на послугу, а журећи се, да одговоримо на питања једног брата — свештеника: „шта је сарандар, а шта је парусија?", рекосмо погрешно, да је први спомен о сарандару и паруеији у регуламенту од 1770. То дакле не стојк, него је спомен о њима како у свитку саборском од 1735., тако исто и у свитку од 1744. потврђеном од царице Марпје Терезије 22. Септембра 1753. У њима пак нису сарандар и парусија уврштенп у приход свештенички, него у приход епиекопски. И дочим се у српском (славено-српском) свптку вели : „ и всјакаја мплостиња то јест парусија во парусији, сарандари во сарандари, пол сарандари во пол сарандари, парастоси во парастоси, тако и прочија под каковим либо именом они били да записујутсја, и во свое времја да обслужујутсја неотложне. — и ,у немачком се преводу наводи подједно у загради и шта је то парисуја п шта је сарандар. Тако се рекло: — м т о 80(1апп јес!е А1гаовепб- Сгаћ пећгаНсћ сИе Раги81е (о<Зег еш^е Сгес1асћп188 Гпг (Не уег^огћепеп ђеу с1енеп Мезвеп) ш (Не РагивГе, (Не ЗагапсЗагб (ос!ег 40 Ш#1§е8 Мев8 ' 1е8еп) ш 8агапс1аг8, ћа1ћ 8агап(1агк (ос1ег 20 1а§!^ез Ме88 1е8еп) т ћаЉ 8агапс1аг8 — — —" Д. Р.

Сарандар и Паруеија. (Допупа) У 4. бр. у чланку: , Сарандар и парусија и , не имајући нрп себи нужне књиге, коју смо дали ОРПОКИ СИОН 183».

Арсеније Радивојевић владика бачки 1774.-1781. з исторична цртица д. Р. Продужење IV. Инштрукција братству здјешњем, по којеј во силу всевисичајшаго под 9 сего месеца п. р. и милостиваго јего ексцеленцији епископа темишварскаго и администратора архиепископији карловачкија Г. Путника под 19 сего месеца и љета налога, епископа бач каго Г. Арсенија Радивојевић присланаго сјемо под собљудевие и сигурно храпение держати надлежит1.) Опредјељаетсја СоФроније и Јаков реченому епископу на послужепие и хранение, тако, да они никога без вједомости во отсуствији архимандрита и намесника, барем еклисијархова, јего епископа из оне две собе јему опредјељене, 10