Српски сион

С тр . 148,

„0Р1ШКИ СИОН. 61

Вр 5

Што се г. Белај осмелио, да онако јасан §. 6. (7.) поменутог патента тако пзврне, нашао је ослонда у преввшњој наредби од 6. Јунија 1842., у којој је речено, да се речени §. нема тако разуметн, да је у опште некатоличкој странди забрањено издати реверзалес у погледу васпвтања деце у католичкој вери, него само, да га не мора пздати. А ако хоће да га изда од своје воље, да јој је то слободно, но таки реверзалес мора пре венчања на писмено издатп п потписати се нод њега пред два сведока. Ну, кад се узме, да иста наредба није публикована, него је као што се у њој рече, издана само за равнање дотичних власти; види се, да она не може имати и нема законске силе. Кад би се признала' п данас законитост и исте наредбе; онда би се онаквил наредбама, односно резерватима преиотопскпм, могао сваки закон изиграти, и тумачити по својој вољи. Извијање г. Белајево, да сваки ко исту наредбу прочита, на првипоглед мора увидети, да се њоме није укинуо §. 6. (7.) номенутог патента, него да га је она само протумачила; остаје просто нзвијање, на основу чега му је лако и било, извести закључак, да поменути патент управо доказује, да нису реверзали њиме укинути. Не доказује г. Белају то исти патенат, него напротив он доказује, да су онп баш њпме укинутп. То доказује — управо не доказује, него просто заповеда без основног разлога — поменута наредба, ил право рећи резерват од 1842. А то је тек нешто друго! Да је иста наредба прост резерват, види се из тога, што она није ни властпма објављена онако, као што се иначе објављују подобне наредбе, и што се и у њој рекло: — 80 8111(1 — — сИе ће1ге11епс1еп Већог^еп, оћпе Уегап1аб8ип^ ешег а%етешеп Каш1тас1тш10' 1есП§'Исћ №г јћге Вепећ11Ш1§' т уогкоттеМеп Еа11еп ићег сНебеп 1ггЉит 211 ће1ећгеп." У осталом истаје наредба — резерват — издана само за аустријске земље, а не и за угарске, пошто је у њој говор о §. 6., који говорп о реверзалпма, дочим је о њима говср за Угарску у § 7. Ал то није сметало г. Белају, да се чнаи на то невешт, те узима да она тумачи п § 7. важећи за Угарску. Иста је дакле наредба прост резерват, и ништа више, и то такав, који није основан на закону, него на својевољном тумачењу, и сумња л се о овоме г. Белај, нека изволи ово питање покренути у ком правничком листу, п нек повове остале — не Хрватске — правнике, да о њему кажу своје мњење.

Кад је г. Белај за добро нашао да прећути, за што је и којим је поводом иста наредба — резерват — издата, наспоменућемо мп, за коју смо напомену захвалнп једном своме пријатељу из Загреба. Иста је наредба — резерват — издана због тога, што су аустријск^ власти тумачпле § 6. поменутог патента од 1781. у погледу реверзалија онако, као што се он друкчије нпје могао нп тумачити, т. ј. они реверзале нису уважавалн и сматрали су их за неважеће. На тако правилан постуиак, жалила се римска јерархија аустријској впади, услед чега је потекла поменута наредба — резерват —, којаје тако самовољнпм тумачењем, као што зтодно приметп поменути нанг загребачки пријатељ изједначпла толерант натенат од 1781. са XXVI. зак. чл. уг. сабора од 1790/1., по ком се по § 15. мушка деца рођена из мешовитог брака могу васпитатп у некатолпчкој вери, и постављен на становиште добровољних реверзалија. Како је данашњпм даном у Аустро-Угарској држави, једино Хрватска и Славонија, у којпма важе што-но реч и препотопске наредбе и резервати у брачним и верскнм стварима, а то све само с тога, да се одржи превласт римокатоличкој црквн; не треба се ни мало чудити, што сви хрватски научењацп без разлике сталежа, сваком приликом бране исте наредбе — резервате, а то с тога, што се онн не могу узвисити на писину, која приличи једном научењаку, те се с тога п не чудимо г. Белају, што га је с једне стране шовинизам, а с друге верски занос занео, да јавно брани поменуту на редбу — резерват — од 1842., који се не да бранити ни одбранити. (Свршиће се.)

„Застави". За ових 38 годииа, од како смо почели да пишемо по листовима, излазило је наших чланака што у политичним, што у белетричним и повременим листовима, равно у 30 листова, и за тих 38 година изишло је у њима толико чланака, у некојим више у некојим мање, да је мало ко бар од свештеника написао онолико чланака, колико смо их ми написали. И за цело то дуго доба, и у свим тим силним нашим чланцима, међу којима је било врло много полемичних чланака; нисмо никада хотимично неистину писали — но негда, ако и није баш онако ствар стојала као што смо је ми преставили (а то је био редак случај), нама се у онај мах чинило према нашим изворима, да је онако стојала, те кад смо дошли до бољих извора, поправили смо своју погрешну тврдњу —, нити смо икад у полемичним расправама и једне речи