Српски сион

' р. 5

„ОРПОКИ

СИОН."

О тр . 149.

туђе изврнули, или дометули, што није речено у поменутом чланку или раеправи. Па кад смо ми до сада тако увек радили и радимо; с иуним правом можемо захтевати и од наших противника, да према нама тако поступају. Ово захтева и обичан појам части код обичних л.уди, а камо ли код уредника једне „Заставе", који се хваста са својим џентлманством и бра њењем своје части, а овамо је сметнуо с ума, да није он сам на свету, који уме и зна бранити своју част, него да их има и више, па често и међу овима, којима то што но реч не вири из очију. Да њен уредник није тако џентлмански према нама поступао, сведочи бр. 49. „Заставе", у ком је изашла нека тобожња критика нашег чланка „Ситуација". У „Застави" се ни више, ни мање за нас не рече, до ли: „да смо ми само иисмени амалин у маптији а . Ако је уредништво под том речи подразумевало, што у истини та реч значи, те по томе, да и ми само туђе ствари и мисли износимо у листу, а не своје, онда ми немамо речи, којом би достојно могли назвати такву тврдњу његову. Ми ни до данас нисмо никада туђу ствар и туђе мисли износили као своје дело, и њима се китили, као штО су многи уредвици радили и раде; па не радимо то ни данас, нити ћемо у будуће тако што радити. Између осталог то доказује и то, да ми што год вапишемо у „Српском Сиону", ставимо своје име, а то чинимо 9аш с тога, да нам се не нребаци, да се кријемо за туђа леђа. Да нама није уредништво „Српског сиона" поверено с тога, што смо се ми по тврдњи „Заставиној" прославили у „проетаклуку и грдњама" ; најбољи је доказ то, што власништво његово у том случају не би имало нужде чинити промену у уредништву. Биће томе неки други главнији узрок, ког као да ионајвећма осећа баш сама „Застава" и њене присталице, да не кажемо по во времја оно називу г. Бекићевом „еојтарија". Ми смо се иримили тешког и неблагодарног носла уређивања „Српског сиона" у данашњим приликама ли с тога, што смо држали за своју свету дужност, да у данашњим тешким временима но нашу цркву, а не мање и наш народ, треба своју снагу и све своје силе да уложимо, не би л се колико толико стало на пут овом несносном нашем стању и раду, који води иронасти и цркве и народа, и то ли за љубав неколико бездушних себичњака, који да себи створе добре положаје, напуштају животне интересе и своје цркве и народа. Да ми у чланку „Ситуација" , нисмо угарској влади или боље рећи „безусловно благонаклоној влади радикалима", учинили понуду и поруку,

да што пре уведе комесаријатство у нашој автономији, као што „Застава" тврди; може сваки паметан и ноштен Србин увидети из истог нашег чланка. Ако ико, Руварци нису били, па не Ие ни бити денунцијанти и дошаптачи. Што имају да кажу, казали су увек отворено. Да је са свим нешто друго, кад се каже: влада је намерна била, да заведе комесаријатство, од когје одустала на обећање радикалско, да ће они направити „једноставно устројство", које се мора по-што по то донети, па кад се увери, да они то не ће бити у стању учинити, да ће учинити оно, што је мислила учинити а друго, кад се то наше причање изврне и каже, како ми иштемо комесаријатство; то бар паметнима и поштенима не треба доказивати. Да ми нисмо из главе измислили, ни да је влада намерна била увести комесаријатство, и да ће га напослетку увести; о томе имамо класичног доказа од човека, који је те ствари могао сазнати и зна. Нека дакле радикали не изврше своје обећање са „једноставним устројством", па ће видети и осетити благонаклоност владину ! Министар председник рекаојејасно изасланству саборског одбора, шта очекује од њих, односно саборске већине. Паметном је комарац музика ! Да је у осталом постојала опасноет од комееаријатства, то је признао и сам уредник „Народности" у 19. б. г. Тоша Бекић, у одговору на исти наш чланак „ Ситуација " рекавши дословце: „Немојте га моловати на зид, јер опасност комесаријата у прошлости одклањали смо од наше автономије ми, а не ви, и она ни данас није посве искључена". Шта сад велите, је л лаж била наша тврдња! Ми себи не уображавамо, да смо такав Фактор, који може допринети да дођемо до комесаријатства. До нас и од нас то не стоји, ал стоји до „Заставе" и њених партизана, и дође ли до комесаријатства, а доћи ће се за извесно, ако се и на даље онако узради, као што се почело радити, и буде л се постојећи закон за љубав дерног Вршца газио; нико друго за то не ће одговорност понети него радикали. У осталом, шта се ви радикали ту измотавате, и нравите морске вицеве у „Застави" исте прави онај, који је исте правио у земунском „Новом времену" во времја оно — са комесаријатетвом, кад ви не можете живети без њих. Та није ли потпредседник саборског одбора у мајеком сабору предлагао, да се изашиљу на изборе ио два повереника? Та није ли радикалски вршачки административви одбор изаслао у наточ постојећег законског наређења два своја повереника у Панчево при избору */ 3 црквене скупштине, не би л само и Панчево отели, те неколико својих гладница нонамештали?