Српски сион

„СРПСКИ

СИОН."

Ш и.т|^адаг ^у ?1СЈ^§ а ад®мј ^8реддниј^ великих нетворили, а. в нанредј.по всја дни објел шчајутсја чозноеи.да{ндко На 12. Сие досељ« небивало, и в напред того неможно ИРЧ(ЈЛН»аШРИ. ■ , , , • . . .; " ; 13. Обшчество (п-риПут. нонеже шшаког.ија каси имјејут у обшч<игтву, такождс н онн оскудни сут, јакоже и екзамен их горјенисати показует. Зато по. мало винограда и шливика. будући за друго рукодјелне незнајут, за одјрјание сво.је држаЈти, шжорно них Виеоконреоевјашченство мољатј а в о-раиеди; обшчој всв јадут. что би и в нанред тако остало. ј,,8„ ; : ; ./ нНа 14. Уахождение, с Ј5ла,во<у10вением и цједулом отца шумена и(Ч!0Л1[.а.ваЈЦ хошчут. а цо два ад.дити .отричу/4 за ^да® фјвјг аушћ - зП; \На ,16. ; Досе^фаддо^ асбивадр ц г. нанред шрршш јобјешш)вајут^ја, -дпонвЈКР 5бве'.)Ш5НР|б душевну нолау и »пасение пријатно јес г С. На 1(). јакшке еезамен нИх гласис, сеј пункт исполњавали јесу, и в будушче тшчателно ррди спасенија сиојего: ирдадњавати; будут објешчашам9)1.до ед онруљнет ,— онвтшвлаовн оав п — ^одв-ј На; 17..: КижДо свој ; «шн пристојни монашеству објешчавајутсја .имаздј; и п нем, како в церцш;. тако: и џ Господи и честним лицам отходити. Па 18. Будући 1а;®бд}рина ннје :зато старатисја будуг киждо что болше одјсјаније себи справити. (обаче черне јбарбе и иротиг-у својему сану киждому пристојному. .нтндоа танн » На 19. Маптији за нремс!,-! будут спрашгги, 2 јесда возмогут,-неотмешчут иристарати. На 20. Нразднословцев и екверное.нжцев, такожде и кошчунсгва доееље небист, а в напред благодатију Божијејујггакових развратитегој будемо радити, что, би н,е излег.шсја!.. На 21. И досељв чест и по.елужение,. игумену и братии слава Богуе возда,наласја, такоиЈде и в напред нокОрни, новини и послушни битн објешчата^јвцп гј от ( ?штшоа81< котунчкон V удишви На 22. То и до.1а:н<м'т јест и тв(|рјашесја, а такожде будушчим временом, аки братију а не аки раби •братетво шумец. о^ешч^етсја, и о спасенији их нешчисја. . : На 2,3, Сицевих случајев до ниње непредјешавалосја, у напредак Ле , ашче случитеја, ц котори брат безчпннш; обрјашчетсја, шумсц објешчајетсја, онаковато лш нравилу наказати. На 24. Нортар от нотребе љест. ионс;ке монастир неогражден, а кукара најмлена евагда имај ут. такожде и тиоцаеи, јегда ; кувара »ест,

кухињу обдржавајут, з^а -нужду же ; и јеромонаси. Что и в напред будет. ;г На 25. Јакоаке горјепоменухом да монастир неогражден, тако и врата ниже затворали, ниже отворали, понеже неимјејут, а гостилника будут наредити, и над бољашцим надзиратеља, На 2(>. Честное житие и незазорное водити и прочим на соблазн что творити или глаго.тати наипаче монахом непристојно јест. заго објешчашасја и у напред, а досеље таковаго нена{влшн МШздодн кнкоа ,тшвв 7љк-8 На 27. Сие јест свјатотатство, и от сего хранилисја и хранитисја објешчашасја. На : 28. ВуДуКи да при сему игумену, путников никакових небивало, а јегда буду путници. на милостишу ходити, по сему пункту водити ј вђ:аое1ђеђ1#«р]ш.? в^нвн в# *ноа . т ^ уно ^Л о:то1 На 29. Досеље наместника не било,'за то каса монаетирска и 'протбколЦ нареждени били у једног брата, а в напред намј^стника ноставити, јакоже них Високодреосвјашченство наредили контенти будуивбдржавати. На 30. И до ниње в обгнчеј трапезје веи купно; н'а јастие собиралисја, такожде и у напјзадјТБорити рбјешчајутсја, ! кнзд п.*т т 9{, -I 1 .9^пб .7јге*шЈт ! јј , !. г.т;п \а. ;=гШШ=Гтгпн : : .к I ан&оп 9| ед лшжгџ кква љв .онттпу ш вн •« Исправак. У чланку; „Лптономцјп", насгр. 132. ивпуштена је нрп пре.тамању ова прпмедба.. Пред стагм.м „Мн велижо" (носледљн ред друге' колумне) требала је да до!.>е ова прпмедба; „Арсеннје у своме писму од 17. новембра 1690., ппсатом у Коморан^ ј & р Ј ј Ј ј И пр Ј цу , рече: „— и от руки поганскпх једва с нуждјеју избежасмо без свакога нашега^т^ејамџјџг^џ дхри&ФЦфф т Д ваше свјетлое крило, ц е с. .в.елик.оју радостију и нослахсмо носланнка "нашего Епископа Исаију в мјесто н!и- (^вјетлој крунп ноклонитн се н ц.јс.товати царскују ги десшш.у н просчтн от- вас милости нам и всему роду нашему, ви же и прежде нрошенија н.авддго,. деудржасте царскде, счое-. мнлости от, нас, н посласте мнлос.тпвнују грамату, коју смо примили месеца Јунија 16. в Велиграде и многу радост сатворн роду нашему. и на болши подвиг вазведје и отказасмо по свех мјестах капетаном и всјему воинству да иМаЈу ^јерно послужит царСтвију вашему от всего срдца; обаче не бпст вол.а наша но воља -божнја, попусти бог грјех ради нашнх немнлостивомј г ; роду, агаренск-ому оздобнтн нас јакрже и внше рјехом, и нецмасмо мјеста ни покоја нигдје него иридосмо до Будима и Коморана са инеми збегови ' христианскими људми које бог от иљепенија свободи. И прнде нааг енпскон Исаија от вашего -царскаго величаства и принесе нам обрадоват^елнују