Српски сион

Счр. 156

.СРПГМШ

(ТИОН*

Б р . 5

царскују привплегију, полну радости н царскпе мплости роду нашему и отрасмо слазу (сузу) от очију нашеју, и прјеломихсмо скорб на радост видјевше ваше тенлое усрдие, јако помилова нас и више арошенија нашего царствиети дарови, господ бог да вазвеселит те п возвеличат, и даруег крјенкују сплу на все противние враги, јако и Константину на пнопљемених и да прогнани будут безбожни агарени с оружием частнаго креста ва вјечнују пропасг. И јешче припадаем с слазами молешчесе твоеј Прјесвјетлеј и боговјенчанеј круни да милостпвним и свјетлпм оком призриши на нас и на обсирјевшују земљу нашу, всака прошенпја наша исиолњајушчи, и ноташчи се избавити нзшча и убога от силнаа, јемуже њест помошчника кроме бога и твоего царскаго величасгва, а ми имамо вјерно послужитп вашеј пресвјетлеј круни са всемп христианскими људми при животу и по самрти. — —" За ово смо писмо благодарни своме нријатељу г. др. Јови Радонићу, које ће изићп у идућој свесци „Летописа". Из истог патријарховог писма види се јасно, да је нрву привплегију добио, кад је већ био са српсиш збеговима око Будима и Коморана, теје по томе и то доказ, да не етоји тврдња, да је патријар с народом прешао на ову страпу, ношто је прво склонио уговор с Деополдом. И исто ппсмо Арсенпјево, јасно показује, да ире ирелаза није било никаква уговора. Шго Арсеније тврди, да је 16. Јунија 1690. примио цареву грамату, биће, да је он тога дана можда добио онај позив Леополдов, што је Леополд п на њега упутио, ал нема сумње, да је позив Леополдов од 6. Априла 1690. пре тога дана морао добИ1И, ил бар за њега сазнати. Једно писамце, на обори толике и толике тврдње. Камо среће, да се за њега бар ире 100 година савнало! ЛИСТАК. Вести из митрополије. (Ро^ен дан Његовз Светости.) У четвртак 13. о. м. је Његова Светосг преузвишени Г. Патријар Георгије навршио 73. годину свога жнвота и тога дана ступио у 74. Том је ипиликом Његова Светост примила зшоге усмене п писмене чесгитке од својих иријатеља и поштовалаца, који су јој сви ножелели дуга живота и здравља. Придружујући се и овде тој њиховој жељи, кличрмо јој и ми : Бог милостиви иоживео још дуго Његову Светост у нотпуном здрављу на корнсг и дику своје цркве и народа, те извршила н она дела, која је наумила да изврши, норед до сада изврше них. Живела! ^Митрополитско црквени савет) сазван је за 19. о. м. (1. Апрпла) у редовно заседање.

(Нове српске земљорадничке задруге.) 13.) у Бешци Г1. 14.) у Адагаевци.иа. Већина наших земљорадничких задруга, па и карлокачка, приредили су шестонедељни парастос почасном председнику савеза земљорадничких задруга др. Ливију Радивојевићу. Овај акт ппјетета наших земљорадничих задруга служи им само на иохвалу, јер су њиме иоказале, какве људе треба поштовати и славити. Па у колико нас је то обвеселило, у толико нас је ожалостило нриређено вече Кости Таушановићу, у Бечу од омладинског друштва „Зоре". Ако ико „Зора* бар није требала прпрећивати и нему свечано вече. А за што, молимо нека нас поиггеде са одговором и на то питање. (Парница због Ходоша.) По извештају седница саборског одбора од 10 — 15. фебр. у 3. бр. г Митрополијског гласника ", на предлог фишкала г. др. Ђорђа Красојевића, решено је да се парница т уступ и иредају ман. Ходоша покрене. Како се иста иарнпца има повести код угарског суда, многи су мислилп и држали, да пошто је мајски сабор — и ако неовлаштено —, закључио да се фишкалат подели и да се један за ужу Угарску изабере, — што је управо спадало у делокруг саборског одбора, —, и саборски одбор изабрао за сталног фишкала, — што је опет некоректно према прив,ремености сзме управе, за коју тек сабор мора створити стално уређење, — г. др. Бранка Илића, да ће он исту парниду водитп. То је безазлени иаш свет мислио, а познаваоци данашњих прилпка п особа што играју главиије улоге у драми, што се зове „народиа автономија", знали су добро, да се вођење исте парнице не ће моћи нп смети уступити г. Илићу да је он води, и ако нма — што остали људп немају — по сопсгвеној тврдњи у глави и „соса". Што се прећутало — пе ћемо да испитујемо цз којих разлога —, коме је поверено вођење поменуте нарнице у поменутом извештају, то се признало —■ можда и нехотице — у извештају о седиици сабор ■ ског одбора од 25. фебруара у 4. бр. „ Житрочо лијског гласника а , да је иста нарнпца уступљена члану саборског одбора г. др. Мити Мушицком. Какву сенку баца на саборски одбор, што је изабрао г. др. Бранка Илића за фишкала народних фондова, коме је у последњој седници административног одбора бачкогједан Пера Попадић, добацио: да не зна наопако ни шта је инвентар, а шта је нрелиминар; то је његова ствар. Он ће носити одговорност за његов рад, као