Српски сион

Б р . 5 Д ј РНСКИ

што ће је носитјј и народ за рад саборског одбора. Да л је на саборскп одбор утецао у неколико и наш чланак: „ Раду.а световњака око повраћања ман. Ходоша српској митрополији" , те није сиео да повери вођење парнице г. Илићу, или је онако закључио из каквих других побуда, не знамо; доста то, да смо му ми захвални, што је није њему поверио. (Свечано вече у Карловцима утирачу пута назаренима и радикалски ветриб.) Како је овамо од мајског сабора и у Карловцпма овладао радпкалскп ветрић, којп је мало захватио и гимназијско професорско тело; нпје чудо што је и у њима одржано Змај-Јовпно вече, кога је прпредпла српска чптаонпца, у чијој управи има повећи број радпкала. Српска читаоница, као самостално тело, може приређиватп коме хоће свечано вече, то је њена ствар. Ал као год што је то њена ствар, тако је исто и сваког слободног човека, па и једног сталежа ствар, хоће ли доћи на то вече или не ће. Па кад је то тако, не знамо с којим је правом писац подлистка у 26. „Заставе", у ком је описао исто вече, могао замерити „двору и већпни карловачког свештенства, што су блпстали својом одсутношћу". Двор и карловачко свештенство — бар већина — није дошло, а није ни могло ни смело доћи на исто вече и то с тога, што оно не може и не сме славити онога, који је назаренима за новце иввао иесме за „Харфу сионску ", која је „Харфа" до сада штампана у трп издања у српској штампаријп др. Светозара Милетића. За румунску „Харфу сионску" не нађе се ни једна румунска штампарија да је штампа, него је румунски назарени морадогае штампати у Женеви у Швајцарској, а српска Милетићева штампарија од 1876. до данас је штампала 11.400 примерака „Харфе сионске", што је назаренпма спеваше за новце Змај-Јова и покојни Ђорђе Рајковић. Ваљда је зао удес тако удесио, да у исто време, кад се у Карловцима приредпло Змај-ево вече, изиђе у званпчном органу „ Митроиолијском Гласнику и белешка, у којој се „наш лаковерни свет упозорује да не купује Ћ Харфу сионску", којом се утире пут и слади ирелаз у назарене". Рекос-мо, да је мало радикалски ветрић захватио и гимназијско професорско тело, комеје као таквом слободно какву хоће најтошшју „славу и хвалу" да изрече мајском сабору, што је изједначпо плате карловачких професора са професорима новосадске гимназије, а саборском одбору што је неодложно — т. ј. и не чекајући превишњу потврду, којим је

ОћОЕ* Ут?. 157.

саборским закључком измењено рескриптуално наређење у погледу плата професора гимназије, те је с тога потребно за ту измену и превишња потврда, — извршио саборскп закључак. Није то нрвина, да Је исго тело до сада и другпма изјављпвало славу п хвалу, којп за њега нису ни налик учинили оно, што је мајски сабор, па наравно, да му је слободно да изрече славу и хвалу и мајском сабору на онаквој љубави. Јесте, то му је слободно, ал држимо, да му није бпло слободно — ил бар није било уиутно —. да у истој захвалниди — ил као што је „Народност" назва „преставком" — која је штампана прво у „Застави", а за тим по умолби из Карловаца и у „Народности", „најучтпвије умоли саборски одбор, да пзволи с-абору протумачитп његову најтоплпју благодарност, што је сабор у свом родољубпвом раду на корист српске школе и цркве имао доброту обазрети и на професоре карловачке гимназије" и т д. Ако професори карловачке гимназије држе, да ће српска просвета па и школа коракнути џиновским кораком, што је сабор изабрао за епархпјске надзорнике обпчне учптеље, без икакве више спреме, своје партизане; што је иопунио упражњена места у школском савету са онаквпм „силама"; што је повисио плате професорима учптељскпх школа, па и њпхове плате пзједначио са професорпма новосадске гимназпје, а сироте учптеље у основним школама оставио и на даље са 400 Фор. плате; — то им пико не може закратити, да у то не верују. Ал, ако у истпни п они сами држе, а да у то не држе, не би ваљда јавно рекли, да се и онакав рад саборски за цркву може назвати родољубивим и ко рисним; онда благо и нама и нашој цркви! (Без лудог брата, нема оовете!) Када је оно у XI. седници „мајског сабора" г. др. Милош Ђорђевић, посланик Велико-Бечкеречки већини добацио: „ Онај је свет преварен, обманут! Он је поврвео у Ср. Карловце, не то да види сабор, него за то, што су му казали, да ће се овде делити народна добра!"; тада се против њега дигла већина, те је ту његову тврдњу нрогласила за осумњичење. Већина је саборска одбијала од себе такве тврдње, које еу јој и с друге стране добациване, како је она само тим кортешким среством дошла до већине. Има више несумњивих доказа, да су по неки кортеши, а и сами кандидати говорили, како ће се народу раздавати новац из Фондова и земља манастирска.