Српски сион

СЧ Р . 162.

„СРПСКИ СИОН 8

В р . 8.

нравославља издата су мољена упутства јер. Д. Ј1. пароху у Т. — Због појављених опасних нукотина на цркви у Б. М. издата су цркв. опћини потребна упутства. — Молба јер. М. П. с. пом. у С. да се бракоразводна пресуда М. П. из С. благовремено поднесв М. Ц. Савету, стављена а<1 ас(;а. — Г. 0. и др. у С. поднесена представка, да се јер. Д. Б. администратор на стално борављење у С. упути, враћена истима, да се претходно цркв. опћини обрате. — М, П. и др. из К. упућени су да се молбом својом претходно обрате месиој цркв. скупштини. Услед извештаја окр. пртера М. М. П. у Ж. дозвољена је у начелу продаја постојећег парох. стана у Д. К. и зидање Новога или кун нове куће у ту цељ на згодном месту, те сви списи Адм. Одбору на даље поступање уступљени. Услед призива јер. П. пл. П. пароха у П. С. позван је цркв. одбор, да има закључити коме даје спорни стб и да закључак свој о томе са евентуалним призивима конзисторији поднесе и до решења исте закључак свој извршити не Схме. — Приспели позиви за купљење прилога за слепе и глухонеме друштва „Андрије Хазара" у Јолшви издата су адресатима. — Бракоразводна тужба Т. П. из М. враћена је истоме путем архид. конзисторије са упутством како ју инструјисати има. — Епарх. школ. Одбором достављена жалба Г. Г. учитеља у Н. С. издата је на изјашњење јер. В. М пароху у Н. С. Молба цркв. опћине у Р. ради получења државне припомоћи за оправку цркве уступљена Адм. Одбору на даље поступање. — Извештај бележников о издатим- сведоџбама неким свештеницима у војнообвезној ствари, узет на знање. — Тужба Л. Т. у Д. С. И. нротив тамошњег пароха издата је на извиђај окр. пртеру М Ћ. у Н. С. — Услед извештаја цркв. опћине у С. гледе потребе капелана јер. С. М. нароху тамошњем, решено јеистоме мољеног личног капелана не дати. — Претресане су три бракоразводне парнице и донете пресуде гласеће на развод брака. — Услед конкретног случаја издато је циркуларно унутство свему свештенству, да из православља иступљене назарене свагда уиозоре да од надлежних политичких власти по иступљењу из православља не могу и неће бити по жељи за назарене проглашени већ за безвернике, пошто закони државни назаренску вероисповест не признају. — Молбе неких сиромашно дотираних свештеника и свешт. удовица сироведене су вис. Мииистарству ради получења држ. припомоћи с препоруком. — Јер. М. П. парох у Ш. позван је, да се молбом ради повишења конгруе и дозначења исте за 1902. и 1903. год. има сам путем ове конзисторије обратити Вис. Министарству. — Јер. Љ. С. л. помоћник у А. ослобођен је од онтужбе С. С. погл. железн. станице у А. — Призив јер. Ж. П. сист. пом. у С. истоме враћен. — Поправљени изводи из матица крштених поднесени од јер. В. М, пароха у Н. С.

и Д. X у Т. имају се на увид вис. Министарству приказати. — Молба свешт. удов. Љ. Ст. спроведена је с иреиоруком Всл. Саб. Одбору ради получења припомоћи. — Узет на знање отпис вис. Министарства о подељивању држ. припомоћи канцел. особљу еиархије бачке.

НЕЗВАНИЧНО

Автономија. д. р. (Наставак.) Цар је Леополд I. дакле по молби патријарха АрсениЈа Црнојевића и српског народа, признао патријарху тако рећи неограничену власт у цркви. Ну, наскоро су затим почеле државне власти мало по мало, да одузимају од патријархове власти и да је себи присвајају, па да утичу и у сам обећани слободан избор архиепископа-митрополита (наш народ није хтео после смрти Арсен-патријархове, да бира на његово место 1708. патријарха, него митрополита-архиепископа, а то с тога, што се надао да ће се повратити у своја стара седишта, откуда је дошао, где је и по одласку Арсенијевом био српски патријар). То се опазило одмах код првог народног сабора, одржаног 7. Јануара 1708. у Крушедо^у, и како су тада то почеле чинити; чине оне непрекидно до данашњег дана. Па и сам народ, како је почео од тог првог сабора, нешто сам од своје воље, а нешто потстакнут од државне власти, да одузима мало по мало власт од митрополита архиепископа, односно јерархије; тако је чинио и чини то непрекидно до данашњег дана. Ну, оно, што је од њега и ње одузео, мало је задржао у својој власти, а већину је одузетих права од јерархије, присвојила себи државна власт. 1790Ј1. изиђе XXVII. зак. чл. уг. „0 не саједињенима грчкога обреда", који гласи: „ЕБегово пресв. кр. ап. Величаство благоизвољава милостиво одобрити, да не саједињени грчкога обреда становници краљевине у овој краљевини право гра-