Српски сион

СТР. 180

„СРПСКИ СИОН а

В р.- б.

Приказ* А та^уагогзга^! §. ке1. згегђ е§ућа,2 вгегуеге1;е, е$ућа ,21 ез Г«ко1аЈ 1огуепуе1 ез 8 /аћа!уа1 А &ппа116 1;бгуепуекћб1, ИгаЈу! — ез когтапугепс1е1е1ек1)б1, е^ућагГ 82аћа1уок1з61, оззгеаШћоИа К188 ЕтП.Вре8(;1901.Кгапк1т-1;аг8111а1;11уот(Заја. Ага (?.) Под овим је натписом издао г. Емил Киш, чиновник у председништву уг. министарства, по упуству свога ше®ау мађарском преводу збирку наших автономних, сабором денесених уредаба и министрских паредаба, које се на нашу цркв. — школску автономију односе. За састављање и превод такве збирке дала му је повода растрешеност црквених закона и уредаба, које се односе на устројство и администрацију источно-правосл. срп. цркве у Угарској, у којима се — вели у предговору — тешко наћи, пошто су исти закони и уредбе у разним временима стваране и разбацане. Одазивајући се налогу свога предстојника, коме се у нашој автономији даје прилика да суди и решава као највиша инстанција, иа му је зато потребно познавати наша автономна наређења, састављач ове збирке хоће да му олакша решавање питања, која му у тај делокруг спадају. Ну, како своме делу, које иначе намењује званичној употреби, не признаје званичног карактера, има он — рече — и другу сврху, наиме, да омогући постизавање давнашње жеље, да се автономно право прав. срп. цркве једном већ уреди. Да би тим сврхама одговорио, за потребно налази преводилац, да укратко упозна са свима правним правилима и тиме пружи слику развитка цркв. автономије, обим врховног надзорног права и начин вршења истога. Да бисмо читаоце овог листа упознали са садржином овог за нашу цркв. администрацију * Захвални смо своме младом пријатељу г. Добривоју на овом прикаау. Како је ова књига И8ншла још 1901. и како у љој има доста што-шта, што се није внало, а не сдаже се са постојећим ваконима и ваконским наређешана; доста је жалосно, што се до сада на њу нико не осврну. Код нас се пише о стварима, које нас се ни мало не тичу, па често и о најудаљенијим земљама, а не пише се и не води се рачуна о ономе, што се нас тиче, и што треба исправљати. Сад, кад знамо, шта се од прилике све налази у истој књизи, обазрећемо се на неке нала8еће се у њој тврдње. А радо ћемо примити и примедбе на поједине тврдње од браће, која знају мађарски. Уредништво.

добро дошлог превода, ми ћемо га укратко приказати. То је нужно нарочито за то, што ће ово дело служити државним властима за директиву, кад ове буду у свом делокругу у појединим нашим автономним питањима постуиале. Збирка се састоји из увода и шест делова. У уводу писац укратко говори о кр. приви"легијама, наредбама, државним и министарским наредбама и автономнии уредбама, које се односе на иостанак и развитак прав. срп. цркве у Угарској. Међу државним законима, који мањевише додирују нашу автономију, набрајани су сви од зак чланка ХХУП. 1790/91. иа до зак. чланка Х1ЛП. 1895. Затим набраја иоименце све уредбе које су на основу зак. чл. IX. 1868. одобрене најв. кр. рескриптом од 10. авг. 1868., превишњим кр. одлукама од 29. маја 1868., нревишњим кр. одлукама од 29. маја 1871. (епархијско устројство, устројство митрополитског црквеног и школског савета и сабореки изборни ред), 6. априла 1872. (о срп. основним школама), 2. јула 1872. (о вишим девојачким школама, (14. маја 1875. (саборско устројство), 30. новембра 1875. (о стечајном испиту евршених богослова), 10. јуна 1895. (уредба свешт.-удов. миров. Фонда и народно-цркв. званичнока и нроФесора) и 5. марта 1900. (дисципл. правила за свештенство), које су публиковане у збирци министарских наредаба. Од важнијпх министарских наредаба имамо ту приказаних још 11 на броју наредаба, које допуњују (?!)наоснову зак. чл. IX. 1868., створене и одобрене уредбе. Говорећи о праву наше цркве, да подиже основне народне и средње школе, потрудио се преводилац збирке, да по свом укусу и замисли и онредели обим највишег надзорног права, које рачуна у кардинално право државе, и које се по њему простире и на синодалне одлуке, на наставу, јавни морал, црквена и школска добра и народне Фондове. Гледе начина вршења најв. надзорног права у нашој цркви тврди преводилац, да то треба да бива на основу § 3. закон. чл. IX. 1868. односно §. 3. зак. чл. Ш. 1868. путем угарске владе, а специјално путем министарства богоч. и јавне наставе, односно, у колико се дотична ствар односи на територију Хрватске и Славоније, путем хрват. земаљске владе. У стварима пак, које и ужу Угарску и Хрватску — Славонију подједнако интересују, настаје потреба, да се то право врши преко угарског министра-