Српски сион

Врој 6.

Ст*. 187.

впнски фонд за професоре, што је Герман врло добро знао, да ће се он морати установити. Знајући то, за то тадашњп управптељ Стеван Лазић и не хтеде предводити колегију. Је ли неистпна, да је Марта 1873, професорско тело поднело адресу благодарности тадашњеж главнокожандујућем генералу у Загребу Фмл. барону Молинарију, за подељену гимназији јавност? (Види „Програм" 1873. стр. 31.). А тек барон Молинарија нпје учинпо професорском телу оио, што им је учинпо „мајски сабор", иошто је гимназија добила јавност коју је сабор 1865. у принципу изрекао тек онда, кад је добила проппсан број испи-таних професора, и која се могла добити и много пре, да је било у њој прописан број испптаних професора. Је ли неистина да је овамо од 1890. у толико и толико пути професорско тело преко управитеља односно појединпх професора, а и корпоративно Његовој Светости патријарху Георгију изрицало своју славу п хвалу на његовом старању за гимназију и професоре, од којих ћемо изјава навести само ову. На св. Саву 1898., поздравио је Љегову Светост у име гимназије, г. професор Стева Поповић, у ком је поздраву рекао и ово: ,— — Ови моментн само из рада Ваше Светостп (оснивање фонда св. Саве, увађање катедре за гиинастику и нотално пјеније) довољни су да угодно дирну свакога Србина, а нас професоре понаособ; али, кад томе додамо очинску бригу Ваше Светости око материјалног осигуравања професора и њихових породица, те истинско признавање, п одобравање нашега рада; онда се радо користимо овом приликом, да кажемо Б. С. наше срдачно хвала и да синовиим пијететом пожелимо В. С. здрав и дуг живот на корист васцелог Српства. Жпвео." (Види „Српски Сион" 1898. стр. 44.). Метите г. г. руку на срце, па реците-: на кога сте се већма жалили него на Њ. С., што Вам се неизједначава плата са професорима новосадске гимназиј е! А да нисте имали право, што сте се због тога на Њега и „хајдучки саборскп одбор" жалили, најбољи је доказ то, што кад сте се оно после сазватог а не одржатог 1897. сабора, обратили молбои саборском одбору, да Вам се даде слична накнада из народног фонда у име мање пзданпх Вам професорских плата од 1. Јануара 1875. до 31. Децембра 1889., као што су добили професори новосадске гимназије, те кад је исти одлучио, да Вашу молбу поднесе сабору на одлуку, Ви се обратисте иредставком кр. уг. министру иредседнику за решење у истој ствари, а подједно и за изједначење плате са платом професора новосадске гимназије. На њу је исти донео одлуку, којсм је Вашу молбу за накнаду, односно ради изједначења плате са новосадским ирофесорима , одбио. (Види „Извештај саборског одбора" 1902. стр. 41. Данас Вам је бар лако доћи до тог решења мпнпстеровог — ако сте изгубили прпмљено решење —, па обедоданите га). Када тај неупутан корак учинисте, држасте без

сумње, кад се могла новосадска гимназијска колегија први пут 8. Јунија 1883. обратити на уг. министра просвете, да протумачи смисао § 92. Ш. кр. рес' крипта од 10. Авг. 1868.; други пут 13. Јунија 1884.; трећи пут 28. фебруара 1885.; четврти пут крајем Децембра 1886.; пети пут 16. Децембра 1887.; нгести пут 27. Новембра 1888., — зашто се не би смо могли и ми обратити не на своју надлежну државну власт у Загребу, него такође у Пешту и то управо на мпнистра председника. Кад сте г. г. 1892. држали заједно с професорпма новосадске гимназвје „да земаљска влада, односно земаљско министарство бдије по праву врховног надзора, да сви органи законодавних тела извршују закон. Саборски је дакле одбор, орган, који извршују закон, а кад га не извршује, онда је земаљска влада она власт, која га по праву врховне контроле нрисилити може, да га изврши" (Види „Пред сабор" 1892. стр. 24.); што се не повиновасте поменутом решењу мпнистеровом, донесеном у споразуму с баном троједне краљевине, који одобрише држање саборског одбора ? Што се п после њега обратисте с молбом „мајском сабору", да Вам се исплати задржана накнада, односно изједначи плата са професорпма новосадске гимназије, што Вам је лепо п „хајдучки саборскп одбор" предлагао п у том смпслу донео одлуку ? Да сте и Ви г. г. имали каквог Рохонцију, као оно новосадски профебори; можда би и Ваша молба била испуњена „горе". Па кад Вам ни „мајеки сабор", не хтеде испунитп молбу ради задржане накнаде; откуд онда да му пзречете онаку славу и хвалу, кад 1892. у поменутој брошурици бацасте дрвље и камење заједно са професорима новосадске гимназије на саборске одборе, што Вам не хтедоше дати искану накнаду ? Ово је наш одговор на I. тачку у Вашој „Изјави", на коју бисмо могли још много и много шта рећи. Да пређемо на II. тачку. Што г. г. у I. тачци погрешно наведосге и §. 94. III. кр. рескрипта од 10. Авг. 1868., и саборски одбор од 1890.; то Вам се још које-како може и онростити, пошто су то узмимо ситнпце, и њих сте учинили у брзини и тако рећи у оном грозничавом стању, услед огорченостн на онакво наше писање. Ал што г. г. учинисте оне силне и крупне неистине, нод видом истине, да њима тобоже побијете наше нестине; е то Вам се не може опростити. Да је цела II. тачка у Вашој „Изјави" на непстини основана, ето Вам непобитног доказа. За ту нашу тврдњу, не ћемо Вас нпчим другим битп, него Вашим сопственим речима. Ви се можда сећате, да сте 1892. пред сабор издали напред поменуту брошуру, под насловом: „Пред сабор". И не да се сећате, него знате за извесно, да сте је тада издали. Па да сте у њу завирилп пре, него што сте намерни били, да напишете ону своју „Изјаву", и умо-