Српски сион
С тр . 188.
»срие&и смов.«
В?. 6
лшшнас, да је уврстимо у првом наррдном броју; уверени смо, да би Вас нрошла воља да је ппшете, односно, да је онако напишете. Кад нисте то учинили, а Ви сада носите иоследиде снога непромишљеног корака и писања. Верујте, да не знате, како нам је жао. што морамо да Вас тучемо Вашпм сопственим речииа, те да и они, што имају у глави „еоса" морају увидети, да сте љуто натрчали. Ви у II. тачди рекосте: „да није истина, даје саборскпм закључком, којпм су плате професора гимназије карловачке изједначене са платама нрофесора гимназије новосадске, пзмењено рескрпптуално наређење у погледу плата професорских". А молићемо, не рекосте ли Ви у поменутој својој брошури п ово: „ Настаје сада друго питање, ко је властан уредити гнмназију карловачку и новосадску, и ко је властан доделити плату професорпма на тпм гпмназијама, као што је на државним?" „Професорске колегије — т. ј. новосадска и карловачка — мисле, да су на то једино овлашЛени и аозвани иатронати тих гимназија, и нико више". (Курзив је наш). „По потврђешш основнпм писмпма, патронат гимназија, једина је власт над њима. Он — — — одређује и плату професорску — — — — онда су гимназијски иатронати једини иозвани и власни удесити своје гимназије, као што су државне, и одредити илату ирофесорима, као на државним гимназијама" (стр. 17 ј8.). Па кад је „мајскн сабор" изједначио плате професорнма карловачке гпмназије, са нрофесорпма новосадске, без да је прво бар питао за мњење у том ; погледу патронат карловачке гимназије, а уз то је постојало и решење саборског одбора и кр. угарске и хрватске владе, а да п не говоримо — о чему ће већ бити говора — да је и само професорско тело карловачке гимназије, држало за оиравдана поменута решења, да професорима у карловачкој гимпазији припада онаква плата, какву имају професори на земаљским пшиазијама у Хрватској и Славонији; питамо Вас г. г.: зар поменутим закључком саборским није нзмењено рескриптуално наређење? Ако нпје, за што је онда саборски одбор и тај закључак саборски послао крунн на потврду, у ком је у осталом речено и то: „да сабор не сматра, да га у будуће вежу одредбе школских закона у Угарској, Хрватској и Славонији у погледу плата гимназијских професора". А да ни један такав закључак саборски не може имати законске силе и крености п да до потврде није закон, те да се у редовним приликама не би смео ни извршити ; то сте Ви г. г. сами признали у истој брошурп, рекавшп: „— — Најпосле мора се овде исправити разлика између закључака саборских. Саборскп закључак од г. 1865. потврђен је од Њ. В. краља 10. Авг. 1868., и од то је доба закон. Саборски закључци од год. 1870. и 1879. нису никад иотврђени од Њ. В. — нису дакле закон — Па пошто нп закључак „мајског сабора", о нз-
једначењу плата п плата уопшге није потврђен од Њ. В.; јасно је,.да ни он нпје закон, п да је њиме нзмењено поменуто рескрпптуалио наређење. И чим је то пенобитна истина; јасно је, да је и горња наша тврдња, коју Ви прогласисте за неистиниту, истинпта. Даје даље неистинита п ова тврдња Ваша, коју Ви за истпппту прогласисте „да је саборски одбор од 1890. (управо 1889.) самовласно изменио § 94. (управо § 92.) III. кр. рес. од 10. Авг. 1868., те у супрот рескриптуалном наређењу и тумачењу сабора од 1870. и свих потоњих сабора плате професора кар^. гимназије нормпрао према платама проф. у државним гимназијама Хрватске и Славоније", ево Вам доказа. Рекосмо и доказасмо, да поменуто наређење у погледу изједначења професорских плата кар. професора са платама проф. у Хрватској п Славонпји, није донео саборски одбор од 1890., него од 1889., што сте и самп 1892. признзлп. А да не стоји тврдња Ваша, да је исти саборски одбор успркос тумачењу сабора од 1870. п свих потоњих сабора самовласно пзменуо поменуто рескриптуално наређење; најбољп је доказ то, што овамо од ступања у живот поменутог кр. рескрипта, ни један наш сабор све до „мајског сабора", нијо се бавио тим тумачењем. Сабор од 1870. у својој седницп од 23. Јулија бр. 1331. само је одредио субвендпју новосадској гпмназији према тадашњим већим платама на угарскпм провинцијалнпм гимназијама. (Види пом. брошуру стр. 7. и 50. У осталом данас Вам је лако доћи до записннка истог сабора, па изнети исти закључак). Бешале, да се г. г. не трудите, те да свог пријатеља архивара не узнемпрујете у силном послу, ако Взм је тешко доћп до 88. бр. „Заставе" од 1870., у ком је у целости наведен предлог пзвестиоца одбора о дотацији карловачке гимназије др. Натошевића, а Ви изволите завирити у нашу књигу „ Постанак и развитак срж. нар. цркв. автономије", 1899. у којој ћете на стр. 269. такође у цзлости наћн номенути предлог са саборским закључком. Исти је саборски закључак у осталом потврђен впсоким отписом од 14. Јулија 1873. бр. 13.584., те да сте пре писања поменуте Ваше брошуре завирили у „Програм кар. гимназије" од 1873., Ви би све то нашли на стр. 31., те не бисте у њој на стр. 29, рекли: „Саборскп закључцп — па наравно и онп о гимназијама — од 1870. и 1879. нису никад потврђени од Њ. В., — нису дакле закон". Како сте Ви г. г. — ил право рећи писац у опште исту брошуру написали онако на сумце, без да сте се нрво уверили о ономе, што ћете у њој рећи, а то сте као професори кад пред сабор излазите, морали учпнитп, Вп не бисте на истој стр. могли рећи, да је сабор 1879. одредио за сваку гимназију по 10.500 фор. приномоћн за 1880., дочим је он у седнпци од 24. Окг. 1879. закључио, карловачкој да се даде нрппомоћн 8000 фор., а но-