Српски сион

Огр 245.

административпом односно саборском одбору и ио §. 3■ II. А. кр. рескрииша од 10. Авг. 18 68 ирииада ираво да одобрава иромене у границама иостојеЛих црквених оиштина, као и образовање нових самосталних. И овакво ТЈмачење г. Жаркова §. 3. II. А. кр. рескриича од 10. Авг. 1868. нека послужи за доказ, како је темељно написан љегов „Тумач", и чему се имају ноједине странке надати у извесннм случајевима, ако и саборски одбор по његовом тумачењу буде доносио решења.

Епархијека скупштина у Плашком. Високопреосвећени Господин Епископ отварајући скупштину рекао је ово: Славна скуиштино! Христос воскресе! („Ваистину воскресе", одвратише скупштинари.) Овијем поздравом цркве наше православне поздрављам Вас као првосвештеник ваш, а као предсједник ове скупштине мени је мило, да вас могу дочекати са лијепим обичајним иоздравом српским и добродошлицом, на кажем : добро дошли ! (Одобравање). Господо и браћо! Било је више пута покушаја, да се сазове епархијска скуиштина овог владичанства, но нијесу сви успјели. Прва епархијска скупштина одржана је 28. Октобра 1871. године. Друга епарх. скупштина била је 8. Октобра 1875. године. Трећа се одржала 17. Септембра 1880. г. Дакле није истинита она тврдња, да се управља овом епархијом „неуотавно" и неавтономно од год. 1871. Тврцња така није тачна, јер не одговара чињеницама, а није ни савијесна, јер се упушта у писање и суђење о нечем, о чем нема довољно знања и познавања. . . Године 1888. сазвала се је епарх. скупштина, али са недовољног броја чланова није се могла одржати. Исто се тако није могла одржати ни 1893. год. И год 1897. намјеравало се сазвати скупштину. Ну догађаји те године не било им трага — осујетили су изведење те намјере. То је што се тиче питања, да ли се је настојало од стране Адм. Одбора, да се

скупштине сазову и одрже. Јест, настојало се, покушавало се; али, како се види, не свагда с успјехом. Уредба дакле о епарх. скунштинама може се назвати и изведивом и неизведивом у овој Дијецези. . . С тога се ја данас радујем, да сте дошли у толиком броју, да на свјетлости сунца, које нам је засјало из гроба, угледате и видите свјетлост Фактичне, реалне истине о предмету, који је толико у јавности претресан, да „ко ск^кт-к ткојмх (гдншх) узри/их св^ктх истинскога стања свију они.јех питања и предмета, које вас интересују и да иоцрпевши овдје. на извору односно знање о истини, приповједите то ш1п е! огШ што сте чули и виђели на овом, компетентном мјесту о свем што се односи на сазив и састанак епарх. скупштине. Чекало се и ^екало, не ће ли се донијети нова деФинитивна уредба о Епархпјама, па и та нада изневјери. С тога је Адм. Одбор наш у год. 1901. мјесеца октобра закључио, да се сазове епарх. скупштина. Ну, прије тога т. ј. сазива и састанка, ваљало му је у смислу наредбе високославног Саб. Одбора од 23. сент. 1898. бр. СО. 6917 1684. издјејствовати дозволу за то. Адм, Одбор је то и учинио, али је уједно упитао своју вишу Адм. власт, на ком темељу односно чланку привр. уредбе да се спроведу избори за епарх. скупштину. Гијешење на ту представку стигло је од всл. СО. у Плашки дне 18. Фебруара 1902. а публицирано је дне 11. апр. 1902. Како је међутим сазван био и засједао високи Н. Ц. Сабор у Карловцима, и како је исти битно промијенио ону наредбу всл. С, 0. од 23. септ. 1898. бр. С. 0. 6917(1684. у неким пунктовима, оставивши нетакнут у пом. наредби всл. С 0. од 12. (25 ) дец. 1901. бр. С. 0. 7225.(1809. за изборе Епарх. скупштинара одређени темељ (чл. XI. привр. Еп. Уредбе), то је Еп. Адм. Одбор нашег владичанотва очекивао ту нову саборску одлуку о Епарх. скупштинама, да према њој поступи. . . Висока саборка та одлука приспјелаје у уручбени занисник за 30. септ. 1902. и то преко високосл. С. 0. који уједно наређује, да се Еп. скупштина има саста-