Српски сион

Б р, 8.

.СРТГПКИ

пион.«

Стр. 233.

славни и Свештенства у ц. кр. Државама и у Трансилвании уведе. Ето како су дотле стојали Епископи Трансилвански и Буковински, овај се постављао и зависан био као и други Епископи, а на представление то Архиепископа Путника буде наименован овом приликом за Епископа Трансилванскога, Гедеон Никитић, који је у то време био у Буковини с том уредбом, да он зависи у догматическвм и чисто духовним од Митрополита карловачкога и његовога Синода, и да је и он сочлен тога истога Синода, али да се изкључава из свију нривилегија, кое ужива народ Србски у Унгарии, и ово наименование јављено буде Архиепискону под 6. Ноемвр. на тај конац да унути наименованога Епископа, ,па одма, како сврши повјерени му иосао у Буковини, иде у Беч но Диилому и по опширнују Инструкцију; но у смотренију оне точке да се и тај Енискон бира Синодално никаквога рјешенија ние Архиепископ Путник добио, из тога без сумље узрока, што је Епископ Трансилвански изкључен из Привилегија, коима се народу Србском у Унгарии слобода вјере и Цркве, дакле и синодалнога постављања Енископа обезбједила. На то писмо канцелара одговори Архиепископ нод 8. Дек. да Никитић не може ни за годину јошт дана свршити посао у Буковини, и тога ради нредложи, да се на мјесто његово пошље у Буковину Јоан Фелдвари, а он да иде на свое онредјелење. На ово нредложение добие Ресолуцију Архиепископ, коју му канцелар Естерхази под 24. Јан. 1784 сообшти, да Никитића иозове из Буковине и упути на опредјеление, а на мјесто његово пошље у Буковину Јоана Фелдвариа. Кад 1788. год. умре Никитић, онда опет позове канцелар ПалФИ под 15. Дек. Архиепискона Путника, да му наименовања ради представи снособне мужеве за Еписконе, и на представление његово наименован буде Герасим Адамовић, коијеживиодо 1796. године. Кад Адамовић умре, онда се задржи нразна Еиархиа Трансилванска до 1810. године, ако и јест покојни Архиепископ Стратимировић год. 1798. 1802. 1803. 1805. 1808. озбиљски се обраћао на ГБегово Величество тога ради, да се Енископат тај нопуни.

Задржавање то било је или доиста због тога узрока, или под видом тога узрока, да се из интеркаларни прихода фонд заведе за школе клирикалне или за другу какву цељ. Речене године 1810. одреди Његово Беличество, да само Свештенство Трансилванско под нредсједатељством Губерниалнога комисара избере себи Епископа и у сљедству држанога 1. окт. избора наименован буде за Епископа Трансилванскога Василиј Мога и то наименование сообшчено буде под 21. Дек. исте 1810. год. Архиепископу Стратимировићу и таким начином изкључен буде Митрополит од сваког вте ченија у избору Трансилванског Епископа. Стратимировић је иод 26. Март. 1811. године ремонстрирао и протестирао противу тога нечувенога у нашој цркви избора и наименовања Епископа Трансилванскога наводећи 6. канон I. всел. Никејског Ссбора овим рјечнма „111ис1 аи!ет ез! татГез^ит, дио(1 81 дше аћзд. Ме1гороШаш 8еп1епИа &с1из еН Ер18кориз, еит тадпа ЗупосЈиз (Је6п1У11 поп евзе Ер1зсорит", и молећи Његово Величество да уреди, да то у напредак не буде. На то не добие никаква Рјешенија; а Могу 5. Маја те исте године рукоположи за Епископа, и јављајући то канцелару опет је предложио, да то више не буде. Кад на Диети Унгарској у Пожуну те године изиђе пред Његово Величество, он га усмено инФормира о том предмету и Његово Величество, дозволи му тај предмег опет писмено предложити, кое он и учини 28. Марта 1812. године на ново протестирајући противу тога начина постављања Епископа. Кад умре 17. Окт. 1845. Мога, онда је садашњи Еиископ Андреј Шагуна на представление мое постављен за Администратора, и ако и ние било време томе, да се Ресолуциа она царска, по којој ондјешње Свештенство само себи бира кандидате за Епископа, са свим обиђе, опет је толико од стране мое израђено, да се изостави из те Ресолуцие она клаусула по којој морао би бити рођени Ердељац ондјешњи Епископ и у сљедству тога дошао је и Шагуна међу кандидате и втечением моим наименован био за Епископа, ако и ние имао за се највише гласова. Дакле нити је истина, да су