Српски сион

Б р . 9.

СРПСКИ

сион

С тр . 261.

карловачкаго Архиегшскона и митрополита, и у јего пребих њеколико мјесјаци, и от јего граматоју прошенија мојего, једа би мја с трошком својим оправил в Росијском империум, в Бјелогород. Ја имјевши тамо роднаго брата свјато почившаго мојего родитеља Радивоја Миладиповића, архиепископ и митрополит бал мој стриц, и разумјел за мене дјакона, и чрез јединаго јеромонаха евјато-горекаго Атанасија хилендарскаго поручил, да мена брата јего роднаго сина Радивојева Тимотеја почивши патријарх са своим трошком послет, како и објешчалсја патријарх, но вина таја словом индорсирал на моју инштанцију, да он от всех височајшаго двора Аустријекаго, несме мене оправиги, но нослал в Раковац монастир, и тамо нребив једино по љета в монастирје, а јешче ни чина мона шескаго невоспријал, а во всјаком нослушании пребив и монастирскија обрјади извикох. Потомже о љете 1744. при концу карловачког конгреса, предах једну иншчаниију свјатопочившему патријарху, да мене иреноручит свјатопочившем епископу Бачкому Г. Висариону Павловићу, и тако совершилосја, дали мени в школу Новосадекују учитисја и 1745. предали мене школу малују дјетеј магистром бил, не само дјетеј малих преко 250 било, но и дјаконов и клириков и держал школу до љета 1748. и по смерти преставлшагосја патријарха избран за Арх. и Митрополита Г. Исаија Антоновић, епискон бивши Арадски и он взјал мене у службу, и не бивпш долго во том сање у Виени преставилсја 1749. Јануарија 22. по старому. И по нем избрат во саборје карловачком Г. Павел Ненадовић, бивши епископ карлшчадски. И оп мо задержал при служби својеј 1749. и он ме свјашчеником поставил и титулом ексархом иочтил и протосингелом и до самога избранија за епископа Славонијскаго и тамо епископствовал полно јединадесјат љет, и прежде же избранија мојего за епископа, у званију ексаршееком 1753. по смерти Г. Арсенија ТеоФановића, епископа хорватскаго, тују епархију администрирал пол года и епископа тамо иншчалирах Г. ЈосиФа Стојановића, и ио том оставшу

еиархију Бачку по смерти Г. епископа Висариона Иавловића љета 1755. и скоро не полно два љета администрирах до поставленија Мојсеја Путника за еиископа Бачкаго. И у љету 1757. оставшу епархију теми.пварску по смерти Г. Епископа Георгија Поповића и до самаго избранија Г. Викентија Јовановића Видак администрирах, и по всјуду честно и Богу угодно обходилсја, и от всјакаго зла хранилсја, јакоже и прежде оиоменух до самаго мојего избранија за епископа Славонијскаго и во Славонии пребих до љета 1770. и тогда трансФерират за еиископа Будимскаго, где не полно 4 љета пребив и 1774. из Будимскија в Бачкују а Бачки в темишварскују, и не само Ваше свјашчењејшее императорское веј ;ичество, да сам три епископата администрирал, по но всјуду с комесиом и у с мандатариусом посилат и во сирмијских монастиреј провинциалом бив, и всјуда мое честное обхождение бивало и служба Божија и всевисочајшему дому аустријскому народ в словах и поучениах Божијих обучав вјерностем и службам и всјакому царскому интересу поошчравах и народнија безпорочно оправљал. Ето Ваше свјашчењејшее императорское величество что ја бједни старац и вјерни вазал всеаугустњејшему дому, от моего благочестија људеј, дождах во Новом Садје под моју старост онакова безчестија что цјелому свјету већ јављено. Ние довољно било новосађаном покрити и палирати три пупкта па мене једин ден пред царским комисаром у љету 1778. Окт. 9. и потом 4 иункта наки у љету 1780. Ноемврија 5. по старому а осмаја и совершила, и то Вашему цес. кр. ап. величеству невједомо. Ја спремивши моју богажију и 7. Ноем. ио старому у Пешчу отправих, и намерение било у Виен ноити с достовјерними моими документами и инквизицијами и атестататими, и ашче би возтребовало от цјела клера и народа атестата моју честност засвидјелствовати и моје денунцианте показалби како инквизитарори комитата Бачкаго Тадеј Латиновић и Рудић виценатариус обходилисја и како су моје служитеље денунцианти подкупили не само да је Миланковић и пилтор Арсениј Марковић, но