Српски сион

С тр . 310.

СРПСКИ сион

Бр. 10.

ниње обаче очима зрју, идем — идем да по весЈех и градјех урличем, јако приде спасение и утјешение рода нашего". Ево ти хитролукавства, то већ Сербин неби могао тако притварати се. Сви се радују о пришествији мојем, свима задовољство из очију чита се, само ја један, јер како что сам и Госнодину писао, мој мир, моја тишина и спокојство у Славонији остало. У каково сам разорение дошао, не би се могао никада представити, двор и свети Симеон онако изгледа, као пре ватре черног Диме кућа. БолиЛ, §апг \Уа1асћ, страшно нреварио се у њима, све им чинио, и Гауопгао, чиними се и трошио, а најпосле толике проте и попови овамо пришедши, нису га ни погледали нити с Богом рекле, и он аки крадом испод Мориша зло кашљући и усмердившисја оде. Вчера нрепарандски учители возвратившијасја из Будима, доидоше к мени. Јоргови~&, тако сопГипсИга!, да једва дерктајући говорио. Пред вече доиде и Никори, с којим весма долги разговор имјех, .и јако человјека гш1 ехогћЈ1;ап{еп ипс! ехсепћчбсћеп ЈсЗееп једва после два сата разумјех. Он весма се своио, и у повјерености много говорио, от којих ја весаа мало вјеруем. Исповједко, да му је моја администрација весма непоњатна и непостижима. 0 Архиеиископу да не чуе, и каже међу премногими, јер два сата говорио, да дјело сие није совершено, и да ће се једнако радити срећом немаду новаца. Видими се поведением свјашченства весма фраппрат, хотја да крие, и он ми у новјерености казује, која ја Еећ давно знам — о дикоима неправеднима тужбама, јесам га капацитирао, али он једнако тверд и на том јаши, да он ни против кога нема ништа, но мора бити, ако има правде у Бога вла у Епархији Арадској Епископ. Немогу ти све онисати, нарочито моја примјечанија. Како је у нашој славној Славонији!, чиними се нећу ја овде дуго — док би овде Видак Томо, БранковиЛ, Дионисији добро, али сада сам. Био сам ови дана у Генерал Конгрегацији. Боже мој, какови је ово трактамент свјашченства спрам славонског! Двојица и сада леже у вармеђској тамници, један чека сваки дан штрангу. Удавио иуницу. Једино ме тешило, что сам и два фратра ту опазио, који су на гвардиана пуцали.

Добра је Радна, пак бесне. Уа1е. Пиши ми често. В Арадје 21. Сеитемврија 1818. Путник с. р. 3. Љубезни Стефане!

У оваковом немиру нисам никада живио, ни у самом митрополитском двору, јер-нас је много било и послови раздјелени — али овде вај, ши вај! От зоре до мрака бомбардирају које страни, које свјашченици тако, да само онај час је мој докле једем, Ево прођоше три месеца, и ја не мого ни до 9 часа бити необолчен, но једнако као у Пакрацу о воскресенију, подера све свилене хаљине, а без сваке ползе. Вјеруј да више имам овде иосла за један месец, него тамо за две године. От воведенија до днес једнако попим у капели велико варадске букве. Тешко церкви, тешко народу каравлашком поред онакови просветитеља, није могуће себе представити, то неприуготовление и иростоту. 0 св. Николају служио сам нерви крат у Еиископској церкви ку слава маре. Дао сам си труда, служило нас десет, и могу дерзостно рећи, да се ја неопомињем да сам игда тољ великољепно служио. Мешао сам сербски и влашки, како који дјакон јектенију читао, такови био и мој возглас. Сербли и Власи били у восторгу и с сузама ме допратили у двор. Људи наши како что знаш, у љепој служби сву своју славу полажу, а ови особито, који честите службе и 25 година видили нису. Сада другог разговора нема, само како је владика служио. За утра ће бити конзисториум, и ево днес по иолдне, јер ово при свећи пишем, јавилису се 27 попова, узми к тому партае, — и немирне влахиње — пак суди. Овде ми увек један дјакон или млади свјашченик у сали седи, и приходјашче особито свјашченике, јер и непознаем јешче, а и потешко је до 600 попова таки упамтити, попише и презентира, и тако их рјадом к себи пушчам. Ово су праве аудиенције, а у Славонији сшчатливој боб се сеје и опет добро. В Арадје 9. Декемврија 1818. Јос. од Путник с. р. Наставиће се.