Српски сион

СРПСКИ

сион

С тр . 309.

пред Вами обрјетем с должним високопочитанијем јесм — —" Мптрополит Огратимировић, неје испунио молбу Путникову, и као што се види из писма Путникова од 15. јулија 1819., произвео је он свога љубљеног протосингела Стефана Станковића „в архимандрита свјати ја Николајевскија обители Ораховачкија 13. Јулија 1819. в здјешнеј (пакрачкој) катедрално.ј церкви, в присугтвији намјестника Ораховачкаго Јеромонаха Гедеона, и јешче јединаго от старших тојажде обители братији." ПИСМА: 1. Љубезни Сине! Ми смо, јакоже ти јавих из Даља ио полудне пошли, и до Осјетса Јако на крилу вјетрењу возили се. Осјечани чинили све, и све што су могли Архиепискооу и своечу дијецезану во славу творити, твориша, — но да иравду исповједам, нису имали кому —. Архиепископ све негодовао и в мјесто благодаренија, људе љубовију разжене иствовао, и вземше не нреко вароша пут, но прелазја инуду јакоже тат, тако гонитц дао, да јездивши хуланери варошки, у скоку терчавши, или бјежушчи, који клобук, који иерјаницу, који копље хуланско изгубили, и воистину намучени, знам да су на слави захвалили, и аротосиљали се. Ми смо паче мјере берзо ишли, и четверти дан овамо благополучно стигли, но како ли је било, на дан по 16 сати сједити, можеш себи представити — но о сих устмено ширше —. Како что у свему пржио и постао непостижим, тако и наредбу за квартир до последњег конца оставио, и тако случилосја, да смо ми рание дошли, нежели нисмо, и в мјесто љепог и пристојног квартира, јакоже наручен био, у доста незнатном и удаљеном квартиру код „ Златне иатке* , моралисмо отсјести. 8 дана у Бечу живим, али осим кола, у којима се возимо и зидина, ништа јешче видио нисам, јер смо само визите великима правили. Днес иерви крат у гали с ЧаиловиИем по бастаји пјешке шетамо се. Да је турски цар прошао, не би већу Аттенцију правио. Толико има пољски чивута с гердим калпаци у калуђерски хаљина, да се начудити не могу, и за то све једнако крест на зеленој пантлики носим,

да се боље презевтира, и у очи падне. До сада сви су нас весма добро нримали. Сутра у 1 сат идемо Фиршту Шварценбергу, а у петак т. ј. 29. даје нам цар аудиенцију. Чиними се, да ћемо слабо прокопсати, јер колико видим, то је тенденција, да докле се инквизиције арадске не соверше, нећеду се ас!а зупос1аНа — потвердити, или со всјем отбацити — сија за твоју само вједомост. Овде свега има, само сам жељан сунца. Иначе леи живот. У 4 сата се руча, у пол ноћи легне, да Бог сачува, једва чекам да се вратим. У недељу грјадушчу даје бал у Аугартену португалски Елчија, који испросио нашу принцезу. Апарати су весма велики, коштоваће на иол други милион. Чиними се, да ћемо и ми нозвани бити — да како би иначе и било. Бал без маскараде није славан, ми ћемо с брадом ма две ларве сушшрати. У греческој церкви славно пјение, јеже деца но руској мелодији поју, но дерање, гдикога турко-вла, из петини жила потерано, не може бити ни Богу пријатно, када человјеческим ушима .јесте противно. Дјакон из Цариграда пришедши служио. Сказаћу ти моја примјечани.ја, зип!: ти11;а диае а<1ор1ап роззеп!. Овде Цинцари царствују и от Јелина. Сина има три куће и спахилук, сада хоће у Банагу да купи два села. Но Уа1е, поздрави све а ти буди здрав. У1еппае 25. Маја 1817. Путник с. р. 2. Љубезни Стефане! Ја овамо дођо. Приготовленија Арађанов и восгорг и радост свјашченства, наипачеже противников онисати није можно. . Колико и докле ће трајати видићемо. Свјашченство 1игта1лт долази, и нлачући благосиља час мојего пришествија. Приде и Кишјеновски ирота, со братом и зетом својим, јако највјашчими иротивниками Сербов, сего ово бист си*сИег поздравленије; „ниње вижу јако услишана бист молитва наша и слези (којима руке моје квасио) дојцоша до престола небеснаго царја. Тој за негоже дјеласмо, трошисмо и јегоже воздјелесмо приде, во утјешение наше. Не хотјех полно вјеровати пришествије твоје,