Српски сион

Б р. 11.

СРПСКИ

сион

Стр. 327.

НЕЗВАНИЧНО

»Српски сион" званичан орган и школеког савета. У чланку „ Боде им очи „зв"ничност" у 7. бр. доказали смо историју постанка „ Сриског мишроиолијског гласника и , тобоже једнног званичног листа за народно црквене ствари. Ми смс наиме у њему доказали, да је Ћ Сржки сион а од св. архијерејског синода установљен и проглашен за званичан орган, у ком се имају службене публикације, окружнице, едикти и т. д. обзнањивати, а и расправе по црквеним питањима. Доказали смо, да је „званичност „Сриском сиону " признао кад је лист покренут и саборски одбор, митрополијскоцрквеии савет, школски савет и епархијске власти — сва три одсека —, и у њему своје званичне ствари и огласе објављивали. А у њему смо доказали и то, да је „Сриски митроиолијски гласник", установљен и покренут од саборског одбора, без да је на то овлаштен био од сабора, а подједно и то, да његову званичност није признао ни митрополијски црквени савет, нити школски савет. Први је закључио на позив саборског одбора у погледу званичности „ Сриског мишроиолијског гласника и : „да пошто постоји од св. синода установљени званичан лист „Сриски сион и , мора се исти и даље сматрати за званичан лист за духовне ствари, док народно црквени сабор са св. синодом не удеси питање о званичности листа". Други је пак закључио: „ Сриски митроиолијски гласник а не прима се за званични лист у подручју школских послова, него се имају предузети мере, да се оснује званични школски лист." На поновни пак позив саборског одбора, да школски савет призна „ Сртски митроиолијски гласник 1,1 и за свој званичан орган, закључио је исти у последњем своме заседању од 17. Априла о. г. на предлог свога члана г. др. Александра

Рокнића ово: „У погледу оснивања засебног органа школског савета, није учињено никакво даљно расположење, а подједно школски савет сматра, да је једино он овлаштен, да епархијским школским одборима чини саопштења и налоге, те се позива саборски одбор, да у будуће изволи општити са овоподручним епархијским школским одборима само преко школског савета. У иогледу званичног органа имаду се еиархијски школски одбори иридржавати само оних наредаба, ко]е је школски савеш донео, или оних, које Ле он донеши. а Шкокски је савет у седници својој од 14. и 15. Марта 1901. издао наредбу потчињеним органима и парохијским школ« ским одборима, —- да своје огласе шиљу у „Српски сион". Овако мушком и достојанственом предлогу од члана г. Рокнића, кога је „мајски сабор" као познатог радикала изабрао за члана школског савета, односно усвојењу истог предлога од стране школског савета, у ком седе 3 члана изабрата, од „мајског сабора", сваки се српски родољуб мора поклонити. Предлогом својим је г. Рокнић показао, да је код њега више разбор и понос, него партизанство. Камо нам лепе среће, да се тако уму узвисити сви радикали у положајима! Школски је савет у свом делокругу самостално тело, равноправно саборском одбору, и саборски је одбор могао и требао себи заштедити уз остало и помемуто мушко и достојанствено одбијање свога неовлаштеног мешања у туђ делокруг, којим се мешањем огрешио о принцип не радикалска, него уставни у опште, по ком сваки орган треба да чува свој делокруг, ал иодједно да се не заборави, да неовлашшено ирисваја себи туђа права. Пошто је дакле поменутим закључком својим од 17. Априла школски савет, признао „ Сриски сион " за свој орган; то се епархијски и школски одбори имају повиновати том његовом закључку и свако неповиновање, има се сматрати за ренитенцију, С тога позивамо и умољавамо славне