Српски сион

Б р . 11.

СРПСКИ СИОН

С тр . 329.

нам абие от случаја на случај извјестно в чем, како, от кого (и кто он именем и прозванием), зачто, на чију заповјед, когда, и в чием ирисутствији что случилосја и учинило репортирати, а прежде сего всјакаго мјеста и села парохом приказати, да и они вам абие таковаја случившај&сја јављајут. Ви же 2. И на том смотрите, ашче они свјашчевици законо живут по уставу свјатија церкве нашеја, своја должности обележујут, тајни свјатија совершајут, непијанствујут ли и ио корчмах ходјат, на соблазн простаго народа: учатли своја парохиани во дни недјелнија и праздничнија, заповједем Божијим, церковним, вјери, молитвје Господнеј, и прочим потребам христианским. И убо, ашче свјашченици о сих небрегут, или парохиани невнимајут, јављајте нам с наименованием мјеста и лиц. 3. Ашче что законопреступно в тајње брака сародства, или више трех крат запрешченаго обрученија ради случаетсја, кто сицев брак благословил, и когда, и кому, и гдје, јавноли, или тајно, за мзду, по вједјенију или невједјенију, волеју, или на силу, било би уставное оних в церкви трикратное оглашение, и о вступајушчих в брак пароха мјестнаго извјестие, к тому ашче кому без крешченија, исповједанија, и причашченија умрети случилосја, и чијим, свјашчеников, или сродних и домашних умершаго небрежением, или иним којим узроком, извјестно описати, и 4. Ашче Христијани стари и млади, велики и мали, мужеска пола и женска в церков ходЈат, законо живут, исповједајутсја и причашчајут, о неходјашчих же неисповједајушчихсја и ненричашчајушчих, да јављајутсја по имену и прозванием, и мјесту, за који узрок от епитимији ли или своеволно от безстрашија, и ашче когда от свјашчеников совјетуеми, поучаеми и обличаеми бивше неповинушасја и неисправиша. 5. В котором мјесту, шанцу, или селу њест свјашченика, и церкве, и требуетли ондјешни Христијани, или ашче потреба Јест, а Христијани о сем небрегут, јављати. 6. Котораја церков и свјашченик лишаетсја, и каковаго требованија церкви и јему нужднаго во одјејанији церковном, олтарја и книг свјашченику, и церкви потребних наименбвати, и такожде 7. Гдје и котори свјашченици в тјеље и

одјејанији, домје, и чељадех своих против званију својему, чисто и честно несодержајутсја, домашнија своја на образ прочим парохијаном, страху Божију, хожденију в церков и честному и непорочному житију, необучајут, и ненастављајут, кромје всјакаго нристрастија, кумства и пријателства, лли инаго којего взора, репортирати, не менше же 8. Јегда свјашченик, дјакон или их поиадија, или њевојеја церкве епитроп, пономар или церковни син иреставлсја би, и ашче по них насљедници осташа или неосташа, именем и прозванием из којего мјеста јављати, и добрје иозорствовати. Ашче његдје от мирских кто преставитсја без иравилних насљедников, нам абие о такових равно тако извјестити. А 9. Всјакаго парохијалнога свјашченика, от всјакаго мјеста, шанца и вароши, гдје числом више от јединаго ваходјатсја, р.јадом по јединаго сјемо у Карловце на ексамен в школу клирическују посилати. Сице да кијждо их на мјесјац здје бавитисја, и за сије времја себје храну и прочее придержание принесет, гдје по том, ашче једин или други что јему надлежит знал будет, далше не будет задержаватисја ни приходити. Прочиј же незнајушчих својих должностеј, всјакаго љета по једин мјесјац здје бити имут, и гдје једин свјашченик при церкви јест, тамо из онаго мјеста, гдје три и више свјашчеников находитсја, свјашченика наредите за службу, а јего сјемо на ексамен пошлите, во јеже би таковим снособом, лушче искусити мошчи в 2. пунктје изискуемаја, и 10. В цјелој вашеј иротопопии, гдје школи сут, и магистри, надзирати, и искушати опасно, ашче магистри приљежат о звании своем, о обучении дјетеј, каковија плоди отуду показует кто, и коего народа, откуда рождением ондје магистер, знает ли что, какву плаћју имат, и что онамо случаетсја или какови недостатци в шкоље сут, и их содержании, и за то вам предложити. Ниже 11. Алнче гдје в вашеј протопопии, страни, или нашеја епархии калогери, нричетници, или ини нросјаци без нашего препоручителнаго писанија находјатсја, нремолчовати, но абие им собрание милостини запретиги, и свјашчеником иарохиалним приказати, да својим парохијаном огласет, милостињу оваковим недавати, ашче ли же би они просјаци усудили таково за-