Српски сион

Б р . 12.

СРПСКИ СИОН

С тр . 373.

мојих устмених и писмених извјестиј Милостивјејше опомјанутисја будете, Но отшествии Свјатости Вашеја в Престони град Тиролии и по шчастивом отуду возврагачении в Диецезје сеј промјена једина за другоју сљедоваху. Между сими на первоје мјесто полагају моје из Н. Сада удаљеније, дне 19. Јунија пр. љ. сбввшејесја, којего главњејшеју виноју бје то, что с народом нашим, держашчимсја под мудрим руководством Свјатости Вашеја законаго својего Владјетеља и Государја, паче пострадати предизбрах, нежели подлим орудијем бити повјереников тогда венгерскаго, народом нашим тољ возненавидјенаго Прављенија. Чернојевића и Храбовскаго иже мја ко споможенију развратних својих цјељеј употребити тшчахусја, ониј убо, под 9. Јунија п. љ. устмено от мене требовав, да Главному отбору карловачкому нрисовјетовати потшчусја, да разидетсја, и народ на Јарцје находјашчијсја раснустит; а сеј под 4. Јулија н. љ бр. 659. писмено, да Свјашченство Шајкашкаго Баталиона в Н. Сад на ден 7. Јулија п. љ. соберу, камо и от страни јего лица изаелана будут на тој конец, да с тјемже Свјашченством о примирении народа посовјетујутсја. Первому устмепо доказах невозможност требованија јего; а второму писмено под 7. Јулија п. љ. по рим. ответетбовах, јако народ наш на вашее повељение средствием Свјашченства спасителнаја совјета к миру уже получил, и јако Свјашченство без ушчерба душенопеченија в поколебаних тогда обстојателствјех собратисја не би могло. К сему приходјат и немири, во Н. Садје елучившијсја, и тогда пренесгаајасја вјест, јако Шајкагаи на Н. Сад ударати будут. Јешче и тоје обстојателство опредјелило мја отити из Н. Сада, что но Милостивому Налогу Вашеја Свјатости, при отходје во Ипсбрук мље даному, имјеја посведневно бити в Карловцје, бојахсја, да не како сообшчение измежду сих мјест престанет, јеже дјејствително наскоро и случилосја и тако не возмогу сему налогу Свјатости " Вашеја соотвјетствовати. Другаја и важњејшаја промјена бје наименование Г. Епископа Будимскаго, Платона Атанацковића, во Епискона Бач-

каго. Сему сљедовавгау исти Г. Епископ абие под 29. Јунија пр. љ. Н. 1. Конзисторијуму Бачкому, јакоже Свјатости Вагаеј дне 9. Јулија п. љ. нижајгае извјествовах, иаложил, да наимењ вание јего во Епископа Бачкаго всему клиру Епархии Бачкија објавитсја, и вкупје расположение учинитсја, да имја јего в Богослуженијах возносптсја, Сосједанија же Консисториалнаја до пригаествија Јего порјадочно держатсја. Налогу обаче сему, неимјеја упутствија от Вагаеја Свјатости удовлетворити не могох. Гечени убо Господин из торжествованаго во Сомборје консисториалнаго засједанија сам себе свјашченству и народу јако Епископа Бачкаго публиковал, учредив, да имја Јего в молитвах Церковних опоминаетеја. Приим сицевим образом в словје сугпчиј Госнодин Епископ кормило прављеиија Диецези Бачкија под 26. Јулија п. љ. Протопресвитера Сомборскаго Василија Ковачића, во Мјестобљуститеља својего и Предсједатеља консисториалнаго наименовал, и тоје мње под 29. Јулија п. љ. с тјем упутствием објавил, да старание о Епархии Бачкој со всјем отложу, и всја Акта, пертрактации консисториалнаја чајугачаја, Нотарију консисториалному Гужићу, предати ускорју. Но и сему требованију от моеја страни удовлетворено не бје. В посљедујушчих Сосједанијах Консисториалних ово под предсједанием ниње реченаго Протопресвитера, ово же самаго Господина Епископа в Сомборје и вН. Садје торжествованих, Пароси: М. Терезиопољски, Јоан Вујић. Администратором Протопресвитерата Сегединскаго, котори по одобренију Свјатости Вашеја послије смерти Протопресвитера Григориа Моића, администрирал Протопресвитер Жабаљски, Максим Папић, и НСадски, Георгиј Вуковић, Администратором Протопресвитерата НСадскога во мјесто Протопресвитера Павла Стаматовића, с дозвољением консисториалним отсутствовавшаго, посгављени, а Јереи, Марко Доић, Парох Паланачки, Милога Панин, Парох Бајшански и Александар Захарић, парох НСадски в Сосједатељи консисторијалнија наименовани сут. ктому Димитриј Поновић, Дјакон Сегедински, во Пресвитера рукоположен и