Српски сион

Вр.,11

ОРПСКИ сиоп

Стр. 355

у толико пре, што је мајском сабору јавно од стране кр. повереника речено, да он код њега ужива „најпотпуније и беспристрасно благоволење". А шта шо вреди, особито код владе, која је нре тога сабору изјавила своју „безусловпу благонаклоност"; то је бар добро познато! За то је требао ковати гвожђе док је вруће. Шта се иза кулиса — радикалских ради, ми то незнамо. Радикали не говоре своје умишљаје и намере другима, а особито нерадикалима. Ал ако стоји, да уредник „Застававе," ил како их има два, онда главни зна и опо — у гато не треба ни сумњати —, гато ради саборски одбор, односно пододбор за израду нредлога „Црквено-народног устава"; онда се истом одбору не може пребацити нерад, и са свим су други узроци због којих он не свршује поверен му носао. А наиме, ћо његовој тврдњи (в. бр. 103. „Заставе") „саборски је пододбор поделио послове међу евојим члановима, и они су готови с тим послом. Треба рече — заседања саборског одбора и може се искати сазив сабора." Па кад је готов, помислиће који непосвећен у тактику радикалску, што га одбор не довршује и не износи на јавност, јер кад се „^ајдучком саборском одбору" замерало, што није, „благовремено" изнео на јавност свој устав, да ће се исто и „мајском" нребацити, и што не иште сазив сабора? На таку помисао, даје одговора уредник „Злставин" на истом месту, где рече : „ — Мајски сабор је решио, да ће се само уз гаранцијв упустити у законодаван рад. Само уз осигурање, да се са уредбама сабора не ће чинити као ире. Где је до сада ма и најмањи услов тог осигурања? Може ли о томе бити речи, док не видимо шта ће бити бар са закључцима прошлог сабора?! Под овим, данашњим приликама, није могуће помислити још на то. —■ Но за овај пар није још лруго готово нит ириправљено за успешан даљи рад сабора. Док не видимо судбу закључака мајског

сабора, не може бити речи о неким гаранцијама, без којих се ми не смемо упустиги у законодаван рад. — —" Ако је ишша речено јасно, ово је речено. Ова ће јасност показати, да л' је била искрена она наговештена безусловна благонаклоност владина и поверениково спрам већине мајског сабора, односно онака нредусретљивост саборске већине спрам жеље владине и новереникове. Ако је ко од њих троје, управо двоје мислио један другог да изигра, она је нресекла изигравању пут. Већина мајског сабора преко уста уредника „Заставе", који је и онако, као непосланлк, био дугаа њена, те као таквом припада и сва заслуга за сав досадагањи њен усаех, рекла је јасно и гласно влади, под каквим ће условима она пристуиити градњи „Црквено-народног устава". И кад јој је она тако Јасно рекла своје мишљење у том погледу, ред је на влади, да и она каже отворено и јасно и своју, а наиме: хоће ли и може ли она дати саборској већини искану од ње гаранцију, и да л' она остаје и данас при изјављеној у сабору 1897. год. изјави новерениковој, да је нревишња жеља, да се донесе „Црквенонародни устав", и да се мора изменути данашњи изборни ред тако, да свештеници сами за себе бирају своје заступнике иа сабору, и док се то не уради, да сабор не сме никакву другу ствар предузимати. До сад се као што рекосмо могло играти „жмуре" између кр. повереника и саборске већине. и помишљати на међусобно изигравање; сад после горње отворене изјаве, мора и влада изићи са отвореном изјавом на среду. Мајском је сабору допуштено, гато 1897. год. није било допугатено, да може административне ствари посвршивати, и он ослањајући се на безусловну благонаклоност владину и иовереникову, сем тога је иредузео неке измене, допуне и тумачења у постојећим уредбама, за које је неке од њих искао иревишњу потврду, те и не чекајући на њу, позвао нотчињене органе да поступају у смислу учињених измена, допуна и тумачења, а неке није ни шиљао

»