Српски сион

С тр . 360.

потврђен и кандидат мањине, и код избора 22. Нов. владика Арсеније Стојковић, добије 53, а владика бачки Герман Апђелић 12 гласова. Круна не нотврди избор Стојковића, и сабор буде позван, да обави нов избор. Код поновног избора 7. Децембра, владика горњокарловачки ТеоФан Живковић добије 53, а владика бачки Герман Анђелић 11 гласова. Превишњим решењем од 25. Децембра 1881. буде владика Анђелић за митрополита-патријарха именован. Сабор од 1881. не састаде се по избору митрополита-патријарха, и ио истеку мандата му, буде распуштен. Највишим решењем од 6. Априла 1885. буде сазват народно-црквени сабор за 10. Оептембра и. г. Сабор буде тог дана и отворен од кр. повереника Едуарда Чеха. У седници је (УП.) од 23. Септембра иретресен и усвојен од одбора предлог „за уредбу митр. патријарха", по којој је гласио: Чл. II. За време док је арх. митр. патр. столица упражњена, врши дужности арх. патр. најстарији ио посвећењу епископ. Чл. Ш. Српски народно-црквени сабор бира у року канонима православне цркве прописаним арх. митр. и патр. из круга епископа, који стоје под карловачким арх. митр. и патр. српским. Чл. IV. Сабор бира арх. митр. и патр. под председништвом свога потиредседника. Овај избср бива без јавне расправе о личности. Чл. У. Арх. митр. и патр. српски бира се тајним гласањем давањем листића, на које потпредседник и сви чланови сабора уписују име онога, кога за арх. митр. и патр. српског желе.

Надноловичном већином гласова ма у којем од тих случајева изабрано лице, проглашује потпредседник сабора за изабраног арх. митр. и патријарха сриског. Чл. УП. У том случају, ако ЕБ. В. жели вршити право свога највишег надзора нреко кр. повереника поднаша он обављени избор Н>. В. на највишу потврду — —. Ако нема кр. повереника,

СИОН Б р . 12.

то сабор својим путем приопштава избор арх. митр. и патријарха српског Н>. В. ради највише потврде." Ни овај штатут није добио превишњу потврду. Највишим решењем од 6. Јапуара 1890. буде сазвав за 12. Април и г. народноцрквени сабор за избор митрополита патријарха, без да се у највишем отпису рекло да се има избор обавити по дотадашњем начину. Сабор буде тога дана од кр. повереника барона Федора Николића отворен. У сабору код дебате о адреси, ставило је 11 либералних посланака на челу са др. Илијом Вучетићем, да се стави у њу и овај пасус: „— — И тако овај верно одани сабор, кад би сада ваљало да нриступи избору црквене поглавице, нема још највише потврђене уредбе о избору митр. патријарха, која би недвојбено установила начин вршења права српског народа на слободан избор митр. патријарха —. С тога се усуђује — В. В. с најсмернијом и најпонизнијом молбом, да В. В. благоизволи најмилостивије наредити, да ее уредба о избору митр. и патријарха, која је од сабора у г. 1885. на највише одобрење поднесена, В. В. подастре, те да благоизволи истој своје превишње одобрење најмилостивије подарити, како би онда — — могао (сабор) с потпуним уверењем приступити избору своје иоглавице." Радикалних 11 посланика у својој иоднесеној адреси — нацрту — не тражише прво потврду изборног штатута. Већина је одбила Вучетићев пасус, и 20. Априла буде владика темишварски Георгије Бранковић са 41 иротив 11 ради калских гласова што их је добио владика горњокарловачки ТеоФан Живковић, изабран за патријарха, дочим су се 18 либералних посланика због непотврђеног изборног штатута уздржали од гласања. Саборски је одбор 26. Септембра 1891. поднео сабору на претрес „Предлог за уредбу о устројству православне српске народно-црквене автономије у области карловачке православне српске митрополије", у ком је у штатуту за избор митронолта патријарха ово ставио: