Српски сион

Бр. 13.

СРПСКИ сион

Стр. 401

дужност, јер и но схваћању пређашњег саборског одбора — оног „хајдучког", и данашњи је саборски одбор на основу закључка саборског могао позвати административне одборе, да обаве изборе за нове епархијске скунштине. Огрешио се пак он о своју дужност тада, ако је упозорен био и дознао, до неке епархијске .скупштине доносе закључке у супрот постојеће привремене уредбе за епархије од 1871., на основу непотврђеног саборског закључка, па није против тога ништа радио, односно није оно радио, што је као надзорна врховна власт дужан био радити т. ј. укинути такве незаконите закључке. Замерка пак ЈБеговој Светости што је поред свег тога, што је протест свој уложио против поменугих измена и тумачења, не чекајући решење на тај „правни лек" без сваког устезања — у име сабореког одбора — а као председник саборског одбора — издао налог свима дијецезама и свима енархијским административним одборима да имају неодложно наредити и спровести свуда изборе за епархијску скупштину" („Застава" бр. 144.); са свим је неумесна и неоправдана. Сабор је закључио, да саборски одбор упути све епархијске управе — т. ј. административне одборе — да што пре сазову епархијске скупштине. На основу тог закључка саборског, саборски је одбор 17. Септембра пр. г. позвао административпе одборе, да што пре сазову епархијске скупштине. Његова Светост, као председник саборског одбора, није био дужан свечано исповедати му се — што се у осталом и онако знало —, да је он уложио протест против закључка саборског и у погледу измеиа и тумачења привременог уређења епархија од 1871 ; те знајући како би га напали и у одбору и у штампи, да се противио донашању односно извршењу тог закључка; пустио је да се он донесе и доставио га осталим епархијским управама, у нади да ће наскоро стићи и превишње решење на исти саборски закључак, а ако и не стигне, да ће г. г. епископи дијецезани дати у својим епархијама обавити изборе за СРПОКИ ОИОН 1908.

епархијску скупштину, као што је и он дао обавити у Архидијецези, ал да не ће допустити да се и саме скупштине одрже. А ако се и одрже, да не ће допустити да се у њима по непотврђеном саборском закључку изнова бирају сви епархијски одбори, него да се само попуне упражњена места, као шго је и с&м сабор попунио упражњена места у митрополијско-црквеном и народно-школском савету, која су тела такође уређена нривременим уређењима, те је и у њима по истом закључку саборском требало изнова бирати све чланове. Његова Светост, као дијецезан, кадје видео, да саборски одбор баш не ће да чека на потврду поднесзног на потврду закључка саборског у погледу епарх. скупштина, изјавио је у административном одбору, да је поднео протест свој против истог закључка, нашто још није добио одговора. Одбор сазнавши за то, као што рекосмо, закључи од своје воље, да се арх. епарх. скупштина не сазива дотле, док не стигне решење на исти нротест. Па кад се данас Његова Светост онако гадно и недостојно напада и сумњичи у „Застави", у којој се о њему и члановима административног одбора, који донесоше онако законит закључак, говори као о неким лупежима и тиранима, лажама и бунџијама, а уз то онако увијено препоручује, да треба са Његовом Светости онако поступати, као што је наведено у бр. 143. „Заставе", да је тобоже дошло до гушања између Његове Светости и потпредседника г. др. Мише Михајловића, а братић .једног народног трибуна у К. јавно у читаоници изјављује, да ће се с Његовом Светосги морати онако поступити, као што су преко поступали с краљем Александром, — и ако није извесно, да радикали имају већину код новоизабраних чланова, те да би изабрали онакву конзисторију и административни одбор, какав им треба за постигнуће својих умишљаја — што би тек тада радили, да се Његова Светост противио сазиву епархијских скунштина у Н. Саду, Вршцу, Темишвару, где су имали своју већину, односно држали да је имају ? Би га жива растргли! У осталом „мајски сабор" и није донео 26