Српски сион

О тр . 402.

СРИСКИ сион

Б р . 1В.

икаквог закључка у погледу измене односно тумачења често номенутог привременог уређења епархија од 1871., и то не само у том погледу, него у опште нчје он донео ни једне законодавне уредбе или одлуке, пошто сви његови закључпи и одлуке, које је он држао за неке уредбе и одлуке, нису ништа друго, него прости и немотивисани закључци без икакве важности и силе. А исти његови закључци и одлуке нису с тога законодавне уредбе и одлуке, што су на жалост у самом сабору биле већином новајлије — оно неколико матадсра, пе хтедоше новајлијама и вођама противничких странака, рећи, како се донзшају и како се мора потупати са новодонесеним уредбама и одлукама, да могу задобити превишњу потврду —, те ни они, ни њихове вође и известијоци, међу којима је било и неколико, који не беху новајлије, не знадоше како треба гхоступати ири донашању предлога за уредбе и одлуке, односно са усвојеним од сабора уредбама и одлукама. Наши су радикали сва могућа срества употребљавали, да само не буду изабрани за посланике „мајског сабора" г. г. др. Ника Максимовић и Илија Вучетић, а камо им среће, да су их баш они бирали, те се не би на њему с онаквим својим закључцима и одлукама бламирали, а подједно показали свету на видику, да они нису дорасли за вође на једном сабору и да они немају ни најпримитивнијег парламентарног знања. Или зар то иије бламирање и незнање, кад „мајски сабор" са својим известијоцима и од њега изабрани саборски одбор, у кога уђе крем радикалски, не знадоше ни то, да се ири донашању једне нове уредбе односно одлуке, мора ставити и то: овај се закључак или одлука има у име сабора ноднети својим путем на превишњу нотврду. А сами таки закључци да се имају подносити па превишњу потврду посебним преставкама, потписатим од председника, потпредседника и једног перовође саборског (в. §. 14. саборског устројства од 1875.), у којима се имају образложиги побуде за њихово донашање.

Такви се закључци саборски обично пропраћају оваквим представкама: В. В. На темељу §. 19. тачке 6) саборског устројства, потврђенога највишим решењем В. В., а услед предлога сабореког одбора, учињеног услед уредбе § 32. с. у., установио је овај верноодани српски православни нар. црк. сабор ову под •/. приложену „Уредбу о поступку при издавању зајмова из срп. нар. црк. Фондова и заклада." „При установљењу ове уредбе руководили су овај најнокорнији сабор следећи разлози и обзири. — —" „Образложивиш тако у главном у речи стојећу уредбу, с најдубљим поданичким страхоиоштовањем усуђује се овај свагда верни српски прав. нар. црк. сабор приступити В. В. са најсмернијом молбом својом: „Да В. В. „Уредбу « најмилостивије одобрити изволи." „Из седнице српског прав. нар. црк. сабора, држане у Карловцима 3. Октобра 1879. — " (Овако је сабор пропратио свој закључак у погледу поступка при давању зајмова.) А таким је представкама пропратио исти сабор и „Уредбу о прав. срп. црк. општинама"; „Уредбу о уређењу епархија, нар. црквеном митрополитском савету"; „Уредбу о уређењу православног срп. нар. свештенства, парохија и протопрезвитерата"; „Уредбу о надзору над нар. црк. добрима"; „Уредбу манастирског Фонда"; „Молба да се закладе Саве Текелије саборском одбору на руковање преда"; „Преставка у предмету оснивања мировинског Фонда за учитеље срп. нар. школа"; „Преставка у погледу наредбе нредседништва кр. уг. министарства од 30. Сентембра 1876.'' А тако су исто све до „мајског сабора", шиљане представке на превишње место за сваки закључак саборски и одлуке, за које је требала превишња потврда. Тако је н. пр. сабор у својој седници од 28. Маја 1875. донео одлуку у погледу измене чл. XXXVI. привременог уређења епархија од 1871., теје ставио ово: „Ова одлука ступа у живот по одобрењу Н>еговог Величанства, а изведење поверава се саборском одбору."