Српски сион

ћр. 13. СРПСКИ

А је л „мајски сабор" тако поступао за своје подобне закључке и одлуке? Није. Он није ни за један свој закључак и одлуку, за коју Је требала превишња потврда, па ни за оне о манастирима и епархијским скупштинама, вз самог сабора прописаном преставком молио за превишњу потврду, шта више сам сабор није ни закључио, да се за такве своје закључке у опште моли превишњг, потврда, држећи себе за сувереног, за чије закључке и не треба превишње потврде, него је просто своје такове закључке доставио саборском одбору на извршење, од којих је овај неке — по свом свхаћању — послао председништву кр. уг. владе, да за њих исиослује превишњу потврду, а многе, за које је требало такође превишње нотврде, није ни послао, него их је сам извршио, због чега му је више пути у „Новом Србобрану" пребачено, што је и послате шиљао, кад то није сабор закључио. Сабор се ставио дакле на становиште француског конвента, те је држао да је он такво тело, које може доносити нове уредбе, а пос.тојеће по својој вољи мењати и тумачити, без да је дужан за то искати ичију потврду. И кад овако стоји са закључцима „мајског сабора"; јасно је по томе да %е кр. угарска влада, кад једиом досие до прешреса иослате јој саборске закључке, ше увиди некоректност и незнање саборског одбора а и самог сабора, иросшо их — ил као шшо се каже а Итгпе — товрашиши, без да Ле их моЛи и хшети тоднеши на иревишњу иошврду. Овако ће она морати с њима поступати, па решавао их министар Сел, Куен, Талијан, Кошут, односно реФерисао о њима Гемери, Јовановић ил ма ко .лруги, који зна како се шиљу од сабора на превишњу потврду закључци и одлуке које требају превишње потврде, и ми бисмо волели видети тог кр. угарског министра председника, ^који би могао у супрот § 14. саборског устројства од 1875., по ком пресшавке саборске пошиисује иредседник, иотиредседник и иерово^а, поднети на превиш.њу потврду, онако поднесене му закључке сабороке и одлуке, који се закључци

СИОН О ТР . 403.

пре могу сматрати за закључке саборског одбора, него за закључке саборске. По овоме је дакле бачен новац у ветар, што га је наш народ издао за „мајски сабор", исто као и онај за новосадски збор, на ком се заборавило — поред два председника — изабрати одбор, који ће извршити донесене одлуке, те с тога исте и осташе неизвршене на папиру, јер као саборске одлуке и уредбе као што рекосмо не важе. Рад саборски — управо изабратог ревизионог одбора са своја два „стручњака" — око тобожњег надсрегледања рачуна, не може се назвати никаквим радом, који у осталом и није нов рад, него подгревање извештаја пређашњих саборских одбора, протурених у „мајском сабору" као рад ревизионог одбора и стручњака, о чему би г. Евген Думча умео много што да каже. Пошто се дакле и поменути закључак саборски од 5. Јулија 1902. у погледу епархијских скупштина, не може узети за правоваљан закључак саборски, а све да је и такав, до данас није задобио иревишњу потврду: јасно је као сунце, да се на њега административни одбор, односно епархијске скупштине не морају обзирати, а који су се на њега обзирали, да су се огрешили о постојећу уредбу, те по томе су њихови закључци и избори донесени и обављени, незаконити, те се нису ни дужне незадовољне странке закључцима од тако изабратих власти иовиновати, нити их респектовати. По постојећој — законитој — уредби, имали су се — кад се већ хтело по закључку саборском да држе епархијске скупштине 1902/8. — у епархијским одборима само упражњена места попунити, а не изнова сви одсеци новим изборима изабрати, те по томе ови су новоизабрани „устарабари", а не они стари, чиј је мандат имао трајати до сталног уређења епархија, ког ни данас немамо. Ово је јасна и чиста ствар, коју, наши радикали могу исмевати и правити вицеве, ал кота се не може никаквим паметним ■' - !>(ит-г разлозима ПООИТИ. наф-шен Може голим Фразама и соФизмима, ал на то се паметни људи не обзируикв&вно^п