Српски сион

В р . 14.

СРПСКИ

СИОН

С тр . 429.

од 1 — 8. Септембра 1875. изабрао за привременог фишкала фондовског између компетената: др. Стеве Павловића, Аркадија Николића, Павла Новића и др. Мише Полита, — са свима против Једног гласа др. Мишу Полита „Заставин" извештач о истој седници саборској у 115. бр. рече: „Даље је решено, да се распише привремено стечај за иопуњење места књиговође Фондова, за благајника Фондова и за секретарског по моћника." „Истина да је то чудно мало, кад се за овака места привремено стечаји расписују и то чисто изгледа ца је то тако удешено, да се кад је привремено, што мање и што лоашји јаве — јер ко има сигурно место а способан је и вољан, држи се, да се тај на привремено звање не ће ви пријавити, те би опет стари инвалид остати морао. — Али ово није тако. него је привремено само за то стенај расписан, док се не донесе цео статут о управи фондова, — пак наравно који сада у службу привремено уђу, а за то се место способни и ваљани покажу, да ће и деФинитивно пристављени бити — — —." У 125—8. бр „Заставе* од 1875. расписан је следећч стечај за рачуновођу, благајника и актуара: „Бр. зап. 246/1875. С. 0. Овим се расписује стечај ради привременог попуњења следећих чиновниких места нри српско народно-црквеним Фондовима: 1. Рачуновође с годишњом платом од од 1200 Фор. 2. Благајника с годишњом платом од од 1000 Фор. 3. Актуара с месечном платом од 60 Фор. — — — — — Актуар, који ће као помоћник народноцрквеног секретара Фунгирати, а поглавито регистратуру и архиву руководити, има биши вешт у концеиту и знати сриски, ма■ђарски и немачки. Из седнице саборског одбора 5. (17.) Септембра 1875. Председништво." У седници саборског одбора од 5 Новембра 1875. изабрат је за првог књиговођу дотадашњи рачуноиспитач Коста Ненадовић са 7 против ] гласа, за тим је

креирано место другог књиговође, и на ово је изабрат Александар Деспотовић, чиновник митровачке штедионице; за актуара адвокат Димитрије Бранковић из Врањева, а за касира мајор Месаровић бивши асистент српских народних Фондова. И ако је од избора др. Мише Полита за фопдовског Фишкала т. ј. од од 1875. до „мајског сабора" 1902. прошло је пуних 27 година; и ако је за то време одржано 7 народно-црквених сабора, у којима је свагда била већина једномишљеника Иолитових; њега ипак ни један сабор не прогласи за сталног фондовског фишкала. А не прогласи га с тога, што не беше сшатуша за особље и илату и уиусшва за она званија, што су назначена у § 22. са борског усшројсшва — међу која сиада и фондовски фишкал —, кога је на основу § 32. саборски одбор имао зготовити. Истина, саборски је одбор нетнаесторице поднео 14. Маја 1886. сабору „ Пред■ лог за уредбу о главној управи српских народно-црквених добара, Фондова и заклада у опсегу митрополије карловачке", у ком је тачно одредио био делокруг главној управи, нужна звања са одређеним дужностима; ал исти није никад на сабору претресан, ни усвојен. Саборски је одбор поднео сабору 26. Септембра 1891. у своме: „Предлогу за уредбу о устројству православне српске народно-црквене автономије" Ш. део II. одсек, II. глава: „Митрополијско главно управитељство православних српских народно црквених Фондова и добара", у ком је такође одредио делокруг главној управи, нужна звања са одређеним дужностима, ал и тај предлог није никад на сабору претресан, ни усвојен. По томе дакле стојимо и дан-данас у иогледу унраве Фондова тамо, где смо стајали 1875. т. ј. и дан данас постоји у том погледу провизорија, и аналогно држању саборског одбора од 1875. и свију потоњих саборских одбора и сабора све до „мајског сабора", не би се могло ни једно место код управе фондова за стално прогласити. Ал аналогија и радикалство, то се не