Српски сион

О тр. 430.

СР11СКИ СИОН

В р . 14.

слаже, а особито тамо, где му аналогија смета и квари рачуне. „Мајски сабор" је у супрот саборском устројству, установио нека стална нова местп, што није спадало у његов делокруг, него у делокруг саборског одбора до сталног уређења управе народних Фондова, прогласио нека места односно чиновнике на истим местима за сталне, без да се у том обзирао на доследност. Он је н, пр. прогласио за сталне чиновнике главног књиговођу, благајника, другог књиговођу, а није потврдио фишкала, који је онако исто изабрат, као што су и они изабрати. Шта више, он је први изабрати и најстарији автономни чиновник. А Т0 је и тако је чинио с тога, што је требало места створити изналазачу теорије да у човечјој — бар радикалској глави има соса, и што га више има, да је тиме све паметнији. Наравно да по тој његовој теорији, у њега мора бити понајвише, због чега је и могао доћи до те теорије. Саборски је пак одбор ишао још и даље. Пошто сабор није прогласио архивара за сталног чиновника, то је саборски одбор и за то место расписао стечај. Ну, како и по расписатом њиме стечају, затекавши се привремени архивар не би могао изабрат бити за архивара, пошто нема својства прописата за исто место, а исти је п морао и то место добити, јер је „аештански" пријатељ загрмио: проглашујте и њега за сталног, јер иначе не знам, како ће стојати са осталим прогласима и будућим изборима. Та порука учини чудо, да саборски одбор учини нешто, што није требао ни смео учинити, и за што ирвом сабору одговарати , а наиме да прогласи привременог архивара за сталног. И шта више, за разлог тог свог чуда, огреши се о истину, а наиме, рече, да је сабор и архивара прогласио за сталног чиновника, ал је референту заостало то у перу и како је то место старо место. Да је сабор то мислио, зар би реФеренту и перовођи могло и смело тако што остати у перу, и да је то у истини сто јало, како се нико у саборском одбору при

већању о распису стечаја не сети на то, односно при оверовљењу записника у самом сабору, него се сетише тога тек по расписатом стечају, односно по поруци пештанској? А да исто место није старо место, види се најбоље из прорачуна саборског за 1875. и 1880., а тако исто из нрорачуна саборског одбора за 1890., у ко.јима нема спомена о архивару. Архиварско је место установљено тек 1893. и то на нашу иницијативу. Ми смо те године Његовој Светости учинили предлог за архиварско место, за које смо се мислили искати, те кад је саборски одбор ставио за услов и знање мађарског језика, нисмо се искали. Ал данашњи архивар се искао поред свег тога, што није знао ни латински ни мађарски, и не само искао, него буде и изабрат, а на чију препоруку и заузимање, то није тајна, као ни то, како се лепо својим добротворима доцније захвалио. А како ће исти захвалити данашљим својим добротворима, чијег је вођу до јуче трактирао с називима „туцинданац, ексробијаш, вацки питомац, злодух", а лист му „клеветушом", саме пак њих и странку „кликом, ћирицама, врзином колу, сортом, туцинданском сојтеријом и т. д.," и ото ће време показати. „Мајски" саборски одбор, у седници од Септембра о. г., и ако не беше потребе ни нужде преке, на основу закључка саборског, на предлог г. др. Мише Михајловића, да се Фишкалат подели на Угарску и на Хрватску и Славонију, ностави опет на предлог г. Михајлпвића свога страначког вођу за привременог Фишкала за Хрватску и Славонију, те расписа стечај на сва сабором установљена места, на која места није сабор прогласио за сталне затекавше се чиновнике. Како је овамо од 1875. по напред реченом, расписиван стечај за места код фондовске управе, то је тако исто расписан стечај 1902. и за сабором односно саборским одбором расписана места, на што је саборски одбор закључио, да се сва места расписана имају иопунити сталним чиновницима, новоизабрате —- наравно већином