Српски сион

В р . 14

01 'ПСКИ сион

С тр . 431.

своје сроднике и иартизане — прогласио је за сталне чиновнике и као таковима издао декрете, иа међу, осталима и Фишкалу за Угарску, и Фишкалу за Хрватску и Славонију, и ако је известилад г. др. Ј. Радивојевић приликом стављања горњег предлога Михајловићева о подели Фишкалата и плата, изјавио: „Та подела биће пр,> времена, а коначна уредба у овој сшвари, донеКе се кад буде сироведена и коначна организација целог чииовииштва." И поред оваке свечане изјаве известиочеве, саборски одбор ииабра ипак за сталне чиновнике и Фишкале за Угарску и Хрватску и Славонију! Радикалима не ће дакле ни мало шкодити, ако за један добар тон снусте своје хвалисање, како су они људи од закона и начела, и како се не отимају за масне положаје и званија. ЕБихова нисебичност огледа се и у томе, да ношто су главнија места заузета сродницима и присталицама вождовим, на претњу једног војводе, да ће иступити из странке, ако се и његовом сроднику не нађе место, мораде саборски одбор установити ново место, за које је с&м известилац изјавио, да је исто непотребно, на што га је сабор и укинуо, и дочим је у своје време 1875, на исто место стављен услов знање немачког и мађарског језика, уз вештину у концепту, у нов се стечај стави услов једино то, да мора бити свршен правник. За карактеристику наших дана, не ће бити с горег да наведемо и овај занимљивив случај. Међу осталим новоустановљеним звањима, установио је сабор и место статистичара и за водитеља статистике на предлог известиочев, уврстио је сабор своту од 1000 К. Шта ће бити дужност и делокруг истог статистичара, о томе није сабор донео никаквог закључка. Саборски одбор на основу тог закључка саборског, расписао је стечај и за статистичара, не одредивши му ни он ни дужности ни делокруг, те је на своју руку, ставио у дужност бити имајућем статистичару и уређивање званичног „Митрополиј-

ског гласника", што га мисли саборски одбор издавати на трошак народних Фондова, одредивши му за тај труд 800 К. и 200 К. у име станарине и ако га на то сабор није овластио. На основу расписатог стечаја, изабрао је саборски одбор човека, који ни дана није био у статистичком уреду, који пема иојма о стагисгици, који од сабора до данашњег дана није што-но реч ни умочио пера да што изради из статистике, нити како упуство изда, и то све није сметало саборском одбору, да га на трошак народних Фондова изашље у Буда-Пешту да проучи уређење државног статистичког уреда, и ако не зна мађарски, нити је у својим годинама у стању примените уређење државне статистике на уређење наше автономне статистике. Не треба сметнути с ума ни то, даје изабраник пензионирац, што напомињемо једино с тога, што је на, „мајском сабору" нала замерка последњем саборском одбору, што је за другог књиговођу изабрат бивши чиновник државни, ком су урачунате године, у место да је за исто место изабрат човек, који нема службе и хлеба, ал поред свег тога, исти га је сабор потврдио за сталног чиновника! Да л ће благонаклона влада моЛи и смеши иотврдиги тај незаконити поступак саборски односно саборског одбора. који се коси самим §§. 30. и 32. саборског устројства; показаће скора будућност, као што ће показати у случају потврде, да л је то учињено за љубар што је саборски одбор изабрао и оне препоручене од „горе", или за љубав каквих јачих услуга. Има разлике између бивше народне слободоумне — Милетићеве — странке и данашње радикалне и у томе, што је Милетић 1874. изјавио, да задатак народу српском мора бити: „— — — шражиши законите иушеве и начине, да избави сриску иравославну цркву, и у оишше сриске црквене сшвари из иешшински руку; како да се опростимо угарски кр. комесара у срнским црквеним конгресима, и синодима, и тога да нам угарска влада прави не само митрополите него и владике, и то у самој троједној краљевини, гдејевећина Србаља."