Српски сион

Стр. 442

Б р. 14.

1875., по ком председнику кр. уг. министарства припада право касацпје и решења највиших наших автономних власти, чиме би више користио своме народу, него нападати на закону основан поступак министра председника", жвстоко се ополчио на ту нашу тврдњу и у свом оиолчењу, написа ову белешку у своме листу у бр. 161., коју ћемо вечнаго ради воспоминанија, навести у целости, да и она покаже и докаже истинитост горње наше тврдње. Иста гласи: „Квалификовани папФлетиста. Овако би пуним правом могли наавати г. Димитрија Руварца, уредника „Српског Сиона". Богоеловске студије не надазе мјеста у ступцима тога листа, јер је управо претрпан памФлетима против појединих етранака и људи. И ваиста, уређујући „Српски Сион" доказао је г. Руварац непобитно, да има савршену квалиФикацнју за уредника једног бестидног, револверског листа. А ув то неписменост његових чланака најбоље доказује оправданост реченице : Ко много говори, тај мало мисли. То би све у осталом била лична ствар часнога протопрезвитера, кад се лист, што га он уређује не би ввао званичним листом 8а црквено-народне потребе и јерархијско-црквене ствари српске иравославне митроиолије карловачке. Пошто ово име пуно части не одговара садржини „Срнског Сиона", који се управо за клео да ће служити политичком бандитству, мораће мјеродавни Фактори о том донијети своју коначну одлуку." Како уредник „Н. С." пати од мегаломаније, увртивши себи у главу, да је он иозван и дорастао да води српску нолитику у Троједници, због чега нам тако и цветају наше ствари; било би право бацање у море песка, да му одговоримо на исти његов испад. „Браник" му је доста одговорио на његову уображену државничку мудрост.

Г. В... у С. — На питање Ваше, да л се по §. 25. II. В. и §. 48. II. В. кр. рескрипта од 10. Авг. 1868. може отпочети и одржати скупгатинска седница односно одборска, ако сем одборника нема */з скупштинара, односно половине одборника, и да л се може држати и даље, ако је при отварању и почетку био довољан број скупштинара односпо одборника, па у течају седаице изласком из седнице неколицине, не буде довољан број, одговарамо Вам. Како је и поменути рескршт, као и остале наше уредбе у опште, нејасан и непотпун; није чудо, што и поменути §§. у њему нису јасни, те се дају и овако и онако тумачити. По њима нема сумње, да се седница скунштинска односно одборска не може отиочети, ако нема прописан њима број скупштинара односно одборника.

Ну, кад се седница са довољним бројем скупштинара односно одборника отпочне, имају оне на дневнп ред стављене предмете све дотле решавати, без обзира да л је који скупштинар или одборник напустио седницу, те њиховим одласком остао недовољан број скупштинара односно одборника. докле се год председник не упозори и не позове од више скупштинара односно одборника, да се види да л је довољан број скушнтинара или одборника, те ако није, да се престане с даљим радом. Сваки је скупштинар односно одборник дужан долазити редовно у седнице, и у њима бити до свршетка њихова, и сваки има само то право, да ако се не слаже са којим закључком скупштинским или одборским, да може у ззписнику изјавити своју ограду или засебно мњење, а нема права, да може напустити седницу, кад му се не свиди који закључак. На излазак ире свршетка седнице ког скупштинара пли одборника, није се дужан председник обзирати, јер он није дужан мотрити, за што је ко напустио седницу, јер догађа се, да неко у љутини изиђе из седнице, па се опет поврати, а има их и такових, који не могу непрекидно седити у седници. С тога држимо, да седнице скупштинске и одборске, отпочете са довољним бројем скупштинара односно одборника имају све дотле радити, док се председник не упозори и не позове од више скупштинара односно одборника, да нема довољног броја за решавање, и док се не увери, да су напустивша седницу, отишли кући. Иначе, кад би председник чим бп приметпо, да нема довољног броја за регаавање, распустио седницу, нашло би се данас од једне стране, а сутра од друге стране, да 1—2 незадовољника напусте седницу и тиме осујете рад, чиме би се општински точак укочио, а нодједно утукао вољу уредним и мирнпм скупштинарима и одборницима, којима је до рада и реда у општини. Јавна благодарност. По закључку збора вастојатеља развијен је ове године шири ирограм манаст. слава, услед чега је овогодишња слава манастира Ковиља свечаније испала, а развијена делатност уродиће, ако Бог да, благотворним плодом. Сматрам за пријатну дужност своју, да изречем најтоплију благодарност свима онима, који ма чиме доиринеше, да слава ова свечано испадне, наиме: Његовом Високопреосвештенству, госиодину