Српски сион

Стр . 474

СРПСКИ сион

В р . 15.

прославе 73. годишњи рођен дан Његовог Велпчанства, која је вдравпда с највећпм одушевљењем п рздошћу саслушана и прпхваћена. По свршеном ручку, повукли су се гости у споредне одаје, где су се у пријатељском разговору мало подуже позабавили, те је сваки раздраган и вадовољан отвшао својој кући са лепом успоменом па пријатрљски дочек Његове Светости, а подједно и жрјбом . да свемилостиви одржп Његову Светост још лного година у здрављу, који је п том нриликом иоказао и доказао да схваћа свој високи положај, а подједно и свој задатак н одговорност, пошто је он једина копча имеђу Његовог Величанства пнаше православне цркве и народа нашег, преко кога једино могу с Његовнм Величанством у извесним прпликама праве своје жеље и потребе достављати. И ми не само што не ћемо то да увидимо, те да према томе углед његов што внше уздижемо, како би и његова реч имала што већег уплива и одзива, кад се еиди , да су уз њега и служитељи црквени и вође народне, него се на жалост и међу првима налазило и налази, који су мпслили и мисле нешто тиме постићи што неки јавно, а неки у потаји потпомажу оне елементе, што су се пстакли на површину и постали вођама веобавештене просте светине и обавештених себичњака, а да и не говоримо о вајним вођама народним, који се надмећу у грдњама и обарању угледа Његове Светости, мислећи да паметан свет не види зашто они то чине. Ал залуд им сав посао и труд. Српским патријарспма су увек отворена врата превпшњег престола и они су и до сада а и данас као што рекосмо једина неаосредна коича између иравославне наше црквг и народа нашег и иревишњег ирестола , чија реч више важи, од све дреке и вике оних елемената, који наш добрп народ трују којекаквим идеама, због чега смо п дотерали дотле, да се пољуљала вера у нашу вековну оданост, те је нашим непријатељима данас в лако, да се свако наше дело народно с неповерењем прати и да с тешком муком до чега долазпмо. Дванаести је час бар за служитеље наше православне цркве, који заборавивши своју заклетву, допринашају обарању и угледа јерархије, и свога и цркве, којп ако се по несрећи једном са свим обори, осегиће и сами на себи, како су неупутно и неродољубиво поступали. Кад једном народ — не онај у капуту, него онај прави народ у кожуху и опанку — дође до увиђења да је он прави господар у народно-црквеној автоножији, што му се данас само прича, а не да

да то и буде, пошто се данас у сабор и епархијске скупштине 2 — 3 преставника пустпше, а остала места заузеше адвокати у пме народа, и ако се они понајмање могу назвати, нпти су народни људи, те у сабору и епархијским скупштпнама дође до већиие — а то Ће морати настулити, као шго у црквелим скупштинама сачињава већину —; увидиће тада и осетиће свештенство понајпре и понајосетљивије „народну владу", док га стане народ „од парчета" плаћати, што му се данас само поверљиво у изглед ставља.

Послате књиге на приказ. Извештај о српско православном училишту у Рељеву код Сарајева за 1902|3. годину. Саставио протопрезвитер Михајло Лалић, управитељ. Сарајево, земаљска штампарија, 39. стр. Извештај српско православне мушке учитељске школе у Пакрацу за 1902|3. Приредио Никола Шумоња, управитељ. Загреб 1903., српска штампарија, 43. стр. Први шематизам пранославне сриске мптрополије Бањалучко-Бихаћке за 1901. Уредио Алекса Јокановић, коизисторијални савјетник у Бањалуци, издање и штаупа књижаре С. Угреноваћа 1903. 289+36. стр. Сиоменица четрдесетогодишње свештеничке службе и двадесетогодишњег уређивања г Хришћанског весника " проте Алексе ИлиЛа, председиика конзисторије у пензијп. Приредили и издали: прота Стева М. Димитријевић, поп Лука Поповић, поп Алекса Милосављевић, професори Стева Веселиновић, Драгољуб Поповић и сингел Платон ; Никола Велимировић, свршен клирик. Београд 1903., штампарија Андре Иетровића, 114. стр, Еључ за разрез парохијала и школског приреза Вм. Бечкеречке сри. прав. цркв. општине, као п о дотацији парохијског свештенства Вел. Вечкерек 1903. Штампарија Ј. Грчића, 2 листића. Извештај српског учитељског конвикта у Новом Саду, од 1. Јула 190^. до краја Јула 1903 Штампарија Ђорђа Ивковића. 19 стр. Извештај о српским учитељским школама у Сзмбору за школску годину 190211903. Уз суделовање професорског збора, саставио Н. Ђ. Вукићевић управптељ. Сри. манастирска Штампарија 1903. 80 стр. Чувајте зграду своју, иацови се множе! ( Реч у своје време). Написао Један Родољуб. Штампарија Б. Хиршенхаузера, Н. Сад 1903. 15 стр.