Српски сион

Б р . 15.

СРПСКИ СИОН

Стр. 153.

вода 4) о уређењу народних школа и 5) саветовање о поднесеним влади разним предлозима из појединих еиархија, а особито о установљењу Фонда за свегатеничке удовице и сирочад. Прва претходна седница епиекопског скуџа одржана је у Бечу 17. (29.) Октобра 1850. иод нредседништвом патријарха Рајачића, а у ирисутности епископ^: Пантелејмона Живковића темишварског, Евгена Хакмана буковинског, Евгена Јовановића горњо-карловачког, СтеФана Крагујевића пакрачког, Јеротеја Мутибарића далматинског и Андреје Шагуне ердељског. Перовођа је био архимандрит беочински Сергије Каћански. У истој је изјавио патријар Рајачић, да из врло важних узрока није могао позвати и Платона Атанацковића, епископа бачког у седпицу, што је од осталих узето на одобравајуће знање. На предлог патријархов закључено је, да се 19. (31.) Октобра одржи призивање св. духа у св. тројичној Цркви, а за тим да се прва седница одржи 20. Октобра (1. Новембра) што је и учињеио. У њој је патријар изјавио, да пошто су по министеровом отпису од 15. Октобра на саветовања позвати и администратори бачке, вршачке и арадске епархије, а пошто по учењу источно-православне цркве презвитерима нема места у епископским саветовањима; то се исти не могу у њих ни пустити, него кад се позову да даду своје мњење о чему, имаће га дати, и у том смислу има се и министар известити, што је од осталих епископа и усвојено. За тим је по прочитању одређеног од министра дневног реда, усво.јено, да сваки од њих узме иосебице или још с киме, да по ироучењу приспелих предлога, учине предлог за ноједине нредмете, који би се по том узели у иретрес. Епископ је Хакман узео на себе, да изради иредлог о конзисторијама. Саветовања су се епископска отегла у недоглед. Међутим су у почетку Фебруара 1851. црквено - просветне ствари источно-православне цркве прешле из руку министра ј

унутрашњих послова Баха, у руке министра просвете Туна. Патријар Рајачић у своме допису, у ком је изразио своју радост министру Туну, што су црквено-просветне ствари источпо православне цркве дошле у његове руке, подједно жалио му се, како није могао да дође до нужних докумената из архиве дворског савета и угарске дворске канцеларије, због чега не може епископски скуп да доврши поверени му посао, те молећи га да настоји, да му се у смислу његовог искања од 8. Новембра и 2. Децембра пр. г. искани документи пошљу, јер у противном случају, мораће поверени им посао израдити по свом нахођењу без обзира на пређашња мњења и предлоге, или разићи се. Министар му Тун одговори на исту његову изјаву 2. Марта, уз које му достави неке документе, ал подједно му онако фино рече — по швапски —, да је до многих нужних докумената могао доћи и преко енископа из њихових архива, те га учтиво позва, да се пожуре са повереним им послом. Како скуп епископски све до 14. (26.) Априла 1851. не достави министру ни једног свога предлога; то министар Тун позва патријарха Рајачића, да се епископи мало пожуре и да му најдуже до 3. (15.) Маја поднесу своје нредлоге. На тај позив министров, достави му патријар 5[ 17. Маја под А. Б. предлоге за унутрашње и сиољашње уређење источноправославне цркве. Предлог под А. потписао је патријар Рајачић и епископи Евгеније Јовановић и Стеван Крагујевић, а саставио га је Евгеније, а под Б. предлог епископа Евгеније Хакмана. Први се тицао уређења српске цркве у Угарској и Хрватској и Српској Војводини и војеној крајиии, а други цркве у Буковини. Подједно је известио патријар министра да ће иод В. доставити му предлог за редукцију парохија, стечајног испита за свештенике и дотацију свештенства, а под Г. предлог за дотацију епископа. 19. (31.) У. доставио је патријар мини-