Српски сион

СРПСКИ сион

С тр . 501.

Миели о богоеловији. — Владимир ЗхЛГилзгтикови^. парох бршљанички.* Даиашње наше јавпо мишљење као да издаје 1асНе доб)>у квалиФикацију садашњој богословији карловачкој. Задњих година не чусмо сиочитања ни наставном систему, ни организацији, ни нровађап.у система, а ни успјесима иостигнутим радом на богословији тој. Чисто нас је изненадио „Стари свештеник." у 14. броју овога листа од о. г. својим расматрањем, када је пишући о г Великом Типику" тангирао и богословију. „Стари свештеник" констатује да се наша богословија сваким даном претвара све то више у Факултет; тврди да су богослови претоварени студијама; да их у богисловији трактирају ситницама; да се у богословији на практичне и нужне ствари мала пажња обраћа. Расмотримо најприје велике захтјеве који се на богослове — у килограмима тешким студијама — стављају. Изгледа да су ти захтјеви колосално велики, и да богослови под теретом те колосалности (њих ио 2 / 5 ) падају. Но то само тако изгледа, јер терет тај могу богослови да понесу, а за доказ томе служи Факт, да га 3 / 5 њих у истину и носе. А носили би их увјерени смо и оне 2 / 5 . да сав посао нк остављају за дане испитне, дане вруће, да терет размјерно нодијеле па 10 мјесеци. У принципу не можемо никако бити за редукцију захтјева, који се и како се на богослове у погледу сиреме и учења данас полажу. У цијелом се свијету око нас осјећа и види прогрес, па зар само у нашој богословији да буде стагнација? Познато је да слушатељи свију виших школа већином ираве из студија ексцерпте и ренетитарија, у којима сами ваде и траже језгру из студије, дакле скрате студију и ограниче се на оно што је но њихову мишљењу главно. Када би се у студији пружила само језгра, тражили би интересанти и у језгри језгру, правећи и из таке студије ексцерпте, наравно је да би овакови ех1гасИ били мала рана, а овнковом раном нарањени * И ако се не слажемо у много чему с поштоваеим писцем, пуштамо његове мисли, како би се изаавала двскусија о овако важној и животној ствари. Уред.

људи слаби су борци у свијету овом борбе пуном. Око нас жупници и пастори добре сиреме, наоружани знањем маме себи и на своју страну. Међу нама секташи познају сваку јоту и стих у св. Писму, имионирају некима својим зпањем, нроређују редове наше. Њеки чланови интелигенције срнске напојени на западу духом Ничеовим, Артура Шопенхаура и др. ФилозоФа, држе се вјерском моралу дијаметрално противне максиме „зо 1апде Љ.8 Еећеп аиМе1§1, јз1 СгШск §1е1сћ 1пб1]пк1". Па осим тога економска борба и утакмица на све стране. Вриједна и културно надмоћна германска раса на путу своме пасћ Оз1еп, проткала и прошарала нас је као ћилим. Добри Срби православни не очајавају ,још 5 они упиру погледе своје на свештенство; они гледају у њима природне и по Богу вође своје. А вође ? Зар да — у богословији ограничени на нужно и језгру, а послије у животу обасути дјецом заборавивши на нонос и то — вјештим и добро изученим пјенијем само и добром праксом, без опсежне теорије ступе у борбу са свестрано спремним и рутинираним легатима римске курије и Фанатизованим секташима; или са једним дијелом наше, нрема вјери индиФерентне интелигенције; ила са економски и културно надмоћним Немцом ?! Ми имамо инако мишљење пречасни оче и штовани у Христу брате „стари свештениче". Нека у богословији све теорије, која се у њој данас предаје, све су оно све само крупнице нама корисне а не на одмет. Свладала их је наша генерација, на ће без сумње помоћу Божјом и ова млађа. Док се семинар напуни, а парк и дворска башта иснразни, редуцираће се без сумње број „падших и од иснита отступивших" на минимум. Па и пракса је у данашњој богословији довољно заступљена. Из дана у дан кроз 4 године гледају и слугаају богослови у саборном и друга два храма карловачка обреде и чине св. наше цркве. Четврти течај богословски посвећен је пракси и практичким наукама. Богослови тог течаја катихизирају особно и практичка у нормалнојшколи; праве проповједи; рецитују своје и туђе нроповједи у аудиторији пред проФесором и друговима; уче и говоре