Српски сион

СРПСКИ сион

Б р . 16.

иотребне молитве из Служебника; уче званичан стил и Ираве задаће из њега. При учењу црквеног права у Ш. течају упозорава проФесор на законске засаде у пракси потребне. Пожељено би само било, да се богослови IV. течаја код тамошњих звања, а по дозволи истих, у извјесне дане, а по утврђеном Шгпизи, вјежбају у нримењивању у школи наученога. Богослови даље уче сваки дан појање, и по уставовљеном реду пјевају у све три цркве. Учи се на ноте и без њих, који их не зна тај учи по слуху. Ко нема слуха тај наравно и не научи у свима танчинама, иа ипак му се не може ускратити дозвола за ступање у свештени чин, а досљедно ни у богословију, ако иначе остала потребна својства посједују. Недостатак слуха није знатна Физичка м&на. Ан. канон 78. и 79. тражи од кандидата свештенства да није глув или слијеп, али мали физички недостатци не сметају ступању у свештенички чин, ако га је кандидат иначе по својим својствима достојан: гГ аЏос ог гатсу гтаахоотјд, у^гФсо вели ап. 77. канон. Познајемо младог свештеника у Архидијецези без трунка слуха, па ипак констатујемо да је достојан и ваљан свештеник. Премда смо ми у расматрању наше садашње богословије дошли до противних резултата од поштованог „старог свештеника"; ипак не можемо тврдити, да она одговара потпуно захтјевима православног Српства и захтјевима времена. Познато нам је као што смо и горе истакли, да је наш териториј окупиран добрим дијелом страним, економски надмоћнијим елементима. Чујемо на све стране побудни ноклич за економским напретком Српства. Сви знамо да су Срби у привреди консервативци, а туђинци прогресисте. Народ упире погледе на свештенство. Јавност тражи да свештенство у економској реФормацији буде главна полуга. То су захтјеви времена. И с правом. Свештеници живе у центру народном, често су .једина интелигенција у средини његовој. Посједују већином по цијелу сесију земље, и више. Свештеници су дакле и економска чињеница. Када би сесије своје риционално обрађували и приходе своје подвостручили,

околица би се на њих инстиктивно угледала, — ехетр1а 1гаћип1, Да, али за рационалан рад треба спреме. А од куда? У богословији је не добијамо, и ту је баш Ахилова пета наше богословије. Млад свештеник изашав из богословије богословски васпитан, добије плату пола у новцу, пола у земљишту. Требао би да, да буде учитељ сељаку и у земљорадњи. Па шта бива ? Он мјесто учитеља постаје ученик Невјежа у гоеподарству на првом кораку сустаје, даје сесију Шваби на полак. Или се труди и учи господарити, али свака школа кошта, па и он док се научи много изгуби и доста ријетко ностаје рационалан господар, кадар да одговори захтјевима времена. Како би то све друкчије било, да се је за 4 године богословије сродио и уживио у економију, исто као и у богословију. Да, али у богословији се не предаје економија, сем пчеларства. Један високодостојан господин рекао нам је у разговору, да богослови имају прилике у Карловцима видјети како се разумно господари, винсградари, пчелари. Истина је, имају прилике, но то је Факултативно, а за младе људе треба створити нешто облигаторнога у томе гштању. §. 97. Ш. прев. Рескрипта од 10. Авг. 1868. ставља у научни систем и руралну економију, а предаје се само пчеларство и бива по један годишњи обвезатан излет на кованлук г. проФ. Ј. Живановића. Ко оће може и чешће ићи, а ко не ће не мора, на се послије у реалном животу каје, али је касно роз!уи1пега сНреит зиттеге. Поред њеких евангеличких богословија постоји цијело рационално газдинство еп ткпаШге, а наши богослови турнују у гимназијској сали, мјесто да турнују каламећи воће и врцајући мед. У нашим народним Фондовима би се нашло без сумње извора, да се и уз нашу богооловију уреди такова мала разумна економија, на којој би се богослови облигаторно кроз четири године учили и вјежбали, и онда, и тек онда би — бар по нашем субјективном, некомпетентном мишљењу — добили свештеничке генерације, које би свеетрано могле задовољити захтјевима, које на наше свештенство дух времена и јавност ставља.