Српски сион

Б р. 1 6.

СРПСКИ сион

С тр . 503.

Зашто се не може саетати епархијека екупштина горњо-карловачка? Ево четврти се нуг ово од године 1880. еазива епархијека скупштина горњо-карловачка, у самој иак год. 1903. два иута, на се иикад није могла одржати. То је и смијепшо и жалосно Смијешно, јер наша опозициона јавна гласила тако сигурно тврђаху, да народ једва чека епархијску скупштину, јер да је незадовољан са данашњом епарх. уиравом, да смо збиља мислили, е ће народ — и звани и незвани, као оно на мајски сабор у год. 1902. новрвити у Плашки, чим се урече дан за одржање епарх скупштине. Па шта? .... А видјелисте, како је у ствари било! Жалосно је, да се народ, ни на толике позиве и нукања наших јавних гласила није кадар одушевити за своју најближу дрквену и српску ствар, да једанпут барем у десет година дође на свој трошак у Плашки А још су му нриповедали, како е то занимљиво бити гледати и слушати, кад се буде „епископу Михаилу" судило, што „гази" автономне прописе, и кад се буду садашњи „устарабари" и „скутоноше" са управе — не друкчије него метлом вап мели. (Бадава, народ у овим крајевима нема смисла за иозоришне сцене! А друкчије то иде „доље у доњим крајевима". Ено, рекоше им само, да ће се „народно добро" народу дијелити. па људи дотрчали као без главе, неко с торбицом, а неко и без ње, само да види тај призор.) А шта би онда казали данашњи члапови — па ма и „^упститути" — епархијских одсјека горЕво-карловачких, који сваке године по неколико нута без икаквих дневиица и подворине долазе у сједнице. А још „нарсдни" изабраници долазе да ноберу хвалу и признање за свој труд, а јадни конзисторијај'ци жању нрезир и погрде за своју пожртвовност. Е, ал' они „нијесу од овога свијета", јер су се . л од ци]тили " од „парода". Па шта је криво, да се епарх. скупштина горњо карловачка не може одржати? Је ли истипита тврдња „Новог Србобрана" и „Србина", да је томе крив „епископ Михаило" и „његове скутоноше" ?

Хајдемо да видимо! Кад прочитамо привремено уређење епархија од године 1871. и видимо, шта је дјелокруг епарх. скупштина и разаберемо, шта је све епарх. скупгатина кадра нравомоћно одлучити у свом дјелокругу, оида се не требамо чудити, што се народ 1асИе драговољно одриче те своје автономне „моћи." (Дакако, да има њих неколицина, који грозпичаво желе епарх. скупштину, али ми знамо оне мотиве, који покрећу ту господу у томе смијеру; али, вјерујте, зна и народ, да моторна снага тих мотива престаје у конзисторијалној сали.) Па кад прочитамо још прописе о избору епарх. скупштинара, из којих се не зна, може ли скупштинар бити мушко или женско, младо или старо, домаће или страно, поштено или непоштено; мора ли се водити избории записник или не, и то тако, у колико примјерака, по коме, од кога и т. д. — онда морамо рећи: п и донле док тијело еиарх. скупштине не добије изразит, правилно испољен изглед и док му се не да самосталан, бољи — а њега достојни рад: не буде од епарх. скупштине горњокарловачке ништа". Може се народу говорити, што се хоће, он ће радо слушати, али ће радити само оно, што он осјећа, да је збиља корисно њему, а не појединцима. Да имамо епархијски фонд , као што немамо; па да је обилат, као што није; па да су агитатори рекли, да ће се то „народно добро" нодијелити народу — е онда ајде, ајде ! Г1рви пут би ишло; али кашње тешко. „Зло" је, што и народ има очи, па неко вријеме, додуше, жмири, али зна он и прогледати. И онда — он се „цијепа" од „народа". Кажу: „епископ Михаило" неће епарх. скупштине! Прије свега, то господа, која то веле, не могу доказати. Јер, ено и год. 1888 била је сазвана епарх. скупштина, па се није могла одржати. А онда није био на еаископској столици горњо карловачкој „Михаило" него човјек „народа^ак", блаженоиокојни Епископ ТеоФан. Је ли ту крив „епископ Михаило"? — И год. 1898. сазвапа је епарх. скупштина горњо-карловачка, али ни та није одржана. Тад је, истина, био на еиископској столици „Ми-