Српски сион
С тр . 504.
СРПСКИ СИОН
Б р . 16.
хаило", али онда је он тек дошао на управу; није познавао право ни Петра ни Павла; није још био од опозиције проекрибован; онда није била ни разбуктана ова страначка страсг у цркви горњо-карловачкој; онда је барем и њему стало било до тога, да отпочне свој рад управнички у законитим тијелима епархијским и да пред преставницима народним констатује, шта је примио, да би лакше могао кашње положити рачун о своме раду. И ове је године два пута сазивана епарх. скупштина горњо-карловачка, иа се инак није могла одржати. Не може нико доказати, да „енископ Михаило" није желио ових епарх. скупштина, јер је с његовом иницијативом прва од ових двију скупштина сазвана и јер је све учинио, што је могао, морао и смио, да се састанак истих омогући. Први пут су, тобож, биле криве позивнице, али шта је сад криво, кад смо сви праводобно и правоваљано позвани били ? Првипутје крив „епископ Михаило" што није сачекао рад вериФикационог одбора, а сад је крив, што га је сачекао. Први пут је, зар вериФикациони одбор био кадар створити више чланова, него што их је дошло, а други пут се, бајаги, „епископ Михаило" само подсмијевао, кад је допустио, да вериФикациони одбор ради, и ако смо знали, да нас нема ; доста на окупу. Ја не знам, шта мисле нека господа, кад овако пашу. Мисле ваљда, дн народ нема мозга у глави. Па донустимо, да „епископ Михаило" не жели епарх. скупштине; али ко смије гола образа и с руком на срцу казати, да није све учињено, да се епарх. скуиштина горњо-карловачка и у 1893. и 1903. одржи ? И да је довољан број епарх. скунштинара дошао, волио бих ја видити тога „епископа Михаила", који би је био ка дар омести. Па, ко је од „скутоноша Михаилових" и једном ријечи ометао кад састав и рад епарх. скупштине? Лако је некој господи подметати ово или оно својим начелним противницима, јер је то код њих на дневном реду и јеФтина роба, али, питам ја, је ли поштено подбацивати и приликом конститујисања задњих двају епарх. скупштина и у јавности некоме
нептто, кад за то нема ништа позитивна у руци осим можда својих — нећу казати каквих — комбинација? — Па ко је онда крив, да се епарх. скупштина горњо-карловачка није ни сад могла одржати? Ви ипак велите у „Новом Србобрану" : „епископ Михаило". И кад то велите не женирате се ништа од нас осталих, који смо тамо били и знамо, да неистину говорите. Знате и ви, да то није истипа, али вам не подноси страначки карактер, да истину иризнате. А, лијепо је истину и у непријатељу видити и похвалити је, ако је за похвалу. Ви се бојите народа, да признате, да „епископ Михаило" хоће епарх. скупштину и да је учинио све, што је могао и смио, да се иста саетане, јер сте Га ни крива ни дужна пред њим (т. ј. народом) увијек црнили, па би сад морали повлачити једно за другим, све што сте соп1га говорили. Увиђамо ми иоложај ваш, видимо добро еФемерни нимбус ваш, па ни не очекујемо од вае у таком иоложају ништа друкчије. Али не бо.јте се народа, јер ето народ неЋе епарх. скупштине. Он вас слуша, али га нијесте кадри одушевити, да на њу (епарх. скупштину) дође. Еарод не осјећа потребе, да се епарх. скупштина састане, јер не види никакве непосредне користи од ње. Има он и пречих брига. А ту вас види пуно мекше. Оно, што ви осјећате, не осјећа он. Ето, то је криво, да се не може никако састати епарх. скупштина горњо-карловачка. Народ је не жели; а ви сте господо око „Новог Србобрана" и „Србина", толико одважни били, да неовлаштено у име народа много што-шта говорите. За то се народ „одцијепио" од вас — умиљеног народа. То је, господо, за вас велики крах. Ви то видите, па вас боли. А тај бол свој не знате друкчије да лијечите, него бацате кривицу на права „епископа Михаила". Он ће, к'о велите, претрпити и то, кад је могао и до сад, ни крив ни дужан послужити за нишан отровним стријелама вашег автономно-ловачког вјеџбања у џилитињу и за испразнивање вашим отровним жаокама. Ми смо на вами јопт у Плашком видили, да вас овај вага пораз боли, кад сте се оно хватали за свашта