Српски сион

В р. 11

српски :сиоН

Стр. 52? .

кригс ратских једин знаменитиЈ и достојниј Конзидиар и фелтмаршал (иже присно би при совјетје военом неотлучно присуствовал) за губернатора особливаго самиЈ*а нашеја националнија Милиции, с катораго би совјетоватисја о поступках Милитарских и чрез јего за милитари при хоф кригс-ратје предлах^алосја, и тако 9. Да националнаја Милиција наша от комендантов Градских болше недепендируетсја ни правленију их подлежит, но о вишепомЈ - анутом Генрал>е и Губернаторје да зависјат. Ктому же 10. Почтение или достојни респект да имут наши Шчабс-Обер и ундер-офицјерч, јакоже и љемецки и Мажарски. А не презираеми, уничтожаеми и поругаеми да бивајут, јакоже до сеље било. Јешче 11. Тијже офицјери платју непресјекомују јакоже и в Кроатии да имјејут. 12. Прочиже воини си јеет Гемајни во времја военое платју да имјејут, оставшаЈ *аже в домје их фамилиа свободнаја да будет, и свободнија своја грунти да имут в содрежание от них учреждених на војну. Посљедователно же 13. Порциа, квартир и форшпан от них да двигнетсја иначе бо сигурни бити не могут јегда возпотребовани будут к војње. 14. Патриарх, Епископи, шчабс и обер офицјери и немеши Национа Нашего, да посесионати будут в державје Јеја кралевскаго величества. 15. Да по тенору привилегискому даруетсја и утвердитсја народу нашему собствени Магистрат от своего Национа составлени имјети, да по артикулах и правах своих прежде бивших Цареј и Кралеј и судјех гражданских, по гласу привилегии трех Цареј римских нам дарованија, во особливих своих дјелах по древнему обичају народ политични несмушчено управљаетсја, за состојание свое служашче бившему интересу и службје Јеја величества. 16. Свобода да даруетсја народу нашему јеже свободна училишча имЈ *ети, и учители от нашеја религии, на разних јазиках откуду ни бо можем их прибавити, да всеокружное учение препода-

вати могут јуношеству, чрез јеже би в разумЈ*е просвјешчалосја и всјакому Благочинију, политикјеже и манерЈ*е обучалисја, к ползје јакоже своеј, тако и державствујушчија. 17. Два или три јуноши от национа нашего да уредјат здје в патварију и практику при здјешних дикастериах сулицитованију служашчих дјел да неостанемо за смјех Словаком, Тотом, Кипоровцем и најпосље Жидом, иже вси от своего национа агенти имут и пленипо тенциари здје, ми же једини чрез чужих уст и рук код своих уст, рукуже и очес дј *елаем с тшчетоју и поруганием всјех нас. 18. Гоеподина посланика двора росијскаго вси купно именем клера и народа да молим чтоб чрез јего превосходителства рекомандацију Јего Императорское величество, по резолуции Блаженија помјати Петра великако Императора учители и жалование за содержание их паки подаровалосе нам. К сему же 19. Неменше же молити јего превосходителство о рекомандации за сооружение типографии, типографовже, исправшчика, јеже би милостиво јего величество даровали нам, да училишча и цркви нашја в книгах скудост нетерпјат. 20. Доминиум Даљ Јиге реппа1е за Архиепископију да солицитуетсја и јакоже доминиум тај, тако и прочи ајнкунфти Архиепископски, по смерти јего в фишкал коморски да невземљутсја, но да остаетсја под смотрением конзистории Архиепископскија за содержание тогожде конзисториума и чинов Архиепископскиа в резиденции сушчих до поставленија другаго Архиепископа. 21. По смерти Архиепископа, Епископовже и шчабс и обер-официјеров, имјение на церковное, и ТЈемиже милитарским лицами стјажаное, да чрез команди не шперуетсја, ни инвентирует, чрез тое б,и многиа тшчета и трогпки прибавили церквам и обшчеству нашему и многија вешчи тљением пропали. 22. Авдиториати, комитати и Магистрати да не турбујут национ наш в тестаментах оставших по умерших вмјешаватисја, ни да диспонирујут ими ни