Српски сион

С тр . 584.

СРПСКИ

сион

Б р . 17.

1794. года до 2. ^ониа 1795. били су тутори гдр Атанасио Костантино и гдр СтеФан Сорковић, 4 за ово време шчо су держали находи се њихов либар писат гречески. — У години 1795. од 2. јонии нримио се туторства гдр Ђовани Божић и гдр. Никола Диђорђио, бише тутори до 10. сетембра 1799. љета. Ове двоице тутора протокол не находи се, будући да га ниесу держали, нити се зна колико е за ово време имала црква доходака нити трошка. — Љета 1799. ночимши од 10. сетембра прими се туторства ја Димитрије Ристивоевић, 5 и Ђуро Јанковић. Именуем шчо се нашло вешчи у овој години церковние, како ми двоица примисмо, и ко е шчо приложио, како сљеди по реду." Па у том Записнику и ово је: „Почивши иои Гојко из Пижра , посље смерти остави за своју душу, цркви здјешној успенију Богоматере сљедујуће вешчи: ]. . . и свјате мошчи мале, кое се находе са церковнием свјатим мошчима" итд. У прије споменутом Инвентару пак пише: „Именуем када се нрестави покојни ћ№ Гојко ЈакшиЛ родом из Пииера и остави у ову цркву за своју душу: перво свете мошти скупа (са) ћивотићем кое (су) скупа са церковним (моштима)" итд. Осим поменутијех св. мошти 6 с ћивотићем оставио је „за својудушу" сењској цркви поп Гојко од утвари: путир сребрн с његовом „потребом", крст мали окован (сребром ?) иозла^ен за водицу, крст сребром оковат стари, два чирака мједена и кадијоницу мједену; од црквенијех књига: јеванђеље и апостол „у једној ф ^троли", службеник, осмогласник, минеју празничку „у Футроли", псалтир кијевски, полустав; од другијех књига: „талант царски пут, о должности пресвитером, исповједаније вјери, толковониЈе 10 заповиједи, историја происхожденија српског, росински летописац." 4 По свој прилице Сарајлија, умро у Сењу 30. новембра 1817. 6 Сарајлија, рођак Сорковићев, од двије еестре дјеца, умро 17. маја 1822. године. 0(5ојица (са трећим другом Мостарцем Ристом Лучићем) настанише се у Сењу 10. јануара 1791. Види мој чланак „ С огњишта ускочкога" у 10. броју „Бос. Виле" ове год. 6 Мошти су св. Јована новог чудотворца, како то пише у својијем биљешкама за парохијски љетоиис г. Никола Радошевић, садашњи парох сењскн, који ми је уступио велики сноп грађе, да је употријебим.

У свему знатна оставина, која нам казује, да Гојко Јакшић не бијаше обичан — калуђер. Да је поп Гојко исти онај Грбићев калуђер Ђорђе из Црне Горе, казују нам Пипери у Црној Гори, гдје се је ноп Гојко родио. Гојко му бијаше крштено име, Георгије калуђерско, а то што га презивљу „поп Гојко" даје мјеста мишљењу, да се је као удовац свештеник покалуђерио, али и на даље и као калуђер у устима (па и у записима) остао „поп Гојко". Кад се је Вукасовић креиуо у Црну Гору, он је већ у Сењу оставис основану срп. прав. црквену општину. Општина је организована као „славено-српског народа братство" год. 1784., како се чкта у Шташушу црквено-општинском. Црква је озидана год. 1790. Да је Јакшић био у Сењу, свједочи једно саопштење сењске војничке команде нредставницима нрав. срп. црквене ошптине сењске од 26. јула 1793. „Беш ће1 с!ег 1пегог1Ј§еп §пе,с1пвећ П!сћ1, иппЧеп Е,е11§1оп8 Уег\уап(11еп ће81е11еп (1егтаН§еп 8ее1вог§ег Неггп Оеогд ЈакзГсћ јв! ип1еге1пет уоп сћееет МШ1аг Сотапс1о сће ћоће Уегогсћшп§ гиде&гЦо! \уог<Зеп, 81сћ гиг АћгеЈве пасћ Иаћеп а1з РеМ Кар1ап ги (1ет 1т Р1етоп1е813сћеп 0-ећЈе1е в1ећеп(1еп Оуикузсћеп Ргеукогрз Ва1а111оп т ВегеИбсћаИ ги ћа11еп, ип<3 сће Аћге18е пиг посћ 111 8о1апде ги уег8сћ1ећеп, ћ18 (1агићег сће \У"аћЉе81е1ИдтЈ§ 1иг 1ћп уоп зетет Неггп Поесезап е1п§е1ап§1 зеуп ' №1Г(1." И по свој прилици „поп Гојко" отишао је тога пута у Италију. Да ли се је повратио у Сењ, не могу да нађем забиљежено. Ипак његова оставина сењској цркви а не којој другој — даје повода мишљењу, да је свакако у Сењу умро. Али кад је умро — није забиљежено нигдје, или ако је гдје и забиљежено, није се нашло. Што примаше 12 Фор. мјесечно из државне касе (као и његов друг Василије Петровић) имаде да захвали Вукасовићу, који га је и довео у Сењ, као што ће бити заговором Вукасовићевијем да је и у Италију отишао као војнички свештеник. У Сењу му бијаше тијем лакше служити малобројној општини срнској, што