Српски сион

С тр . 538.

СРПСКИ сион

Б р . 17.

У делокруг св. Синода спадао би по црквевим установама и избор Патријарха-Архиепископа. Али пошто је тај избор са највишег места иризнат као кардиналво право, које српски народ ненрекидно врши, од како је јерархије у држави аустријској, то потписани епископи држе, да би односна наређења васељенских сабора о овом, само тада могла и имала доћи до важности, кад би се иитав српски народ одрекао тог свог стеченог права. Најзад св. Синод има право, да попуњује упражњене епископије било то премештањем лица, која су већ епископи, пли избором лица, која ће епископом услед тога постати. Поближа одређења, како ће се по црквеним наређењима избор предузимати, и колико ће се притом у обзир имати узимати односне дијецезе, то ће бити предмет саветовања наредног Синода. Одлуке, као резултат саветовања св. Синода, донашају се већином гласова; једино у расправама св. Синода, као врховног судишта, довољан је за правоваљаност закључка и релативна већина гласова. Еад Синод расправи и заврши све, како нодастрте му, тако и сопственом иницвјативом изнете поднеске, тада он на предлог Патријарха-Архиепископа бира Црквени Савет, који ће као судиште друге инштанције, припадајуће му предмете решавати, и с обзиром на ноднете тужбе против једног или другог Епископа, као и с обзиром на њихове нреступе, иотребну пстрагу наређивати и спровађати, и све агенде за наредни Синод припремати, и још уз то имаће и Патријарху-Архиепископу у пословима репрезентације и врховног надзора цркве иомагати. Предмети, који у делокруг св. Синода спадају, у кратко су ови: 1. у погледу догмата. 2. „ „ службе Божје. 3. Просуђивање свију новотарија и системизовање унутарњих црквених прилика. 4. Установлење дијецеза. 5. Именовање администратора за аатријарашке седисваканције. 6. Избор и нремештај еиископа. 7. Судбеноет над епископима. 8. Велика анатема (проклетство). 9. Битна преинака са црквеним иметком. 10. Предлози за сазив опћегцрквеног сабора.

11. Одређење о св. тајнама. 12. Донашање пресуде у пренорима као последна инштанција. 13. Суиеревизија (надирегледање) рачуна црквених добара и добротворних заклада (завода). IV. У погледу црквеног Савета, који има да фунгира као Н. инштанција или апелациони форум. Да би код прве инштанције наиме: Еонзисторије (Б1бсезап-В.аШ) оспорена (у призиву) парбена решења у најкраћем року могла бити расирављена, и да не би Патријарх-Архиеиискои у вршењу репрезентације целе цркве и у расправама, које се односе на врховни надзор исте, био без нотребног ослонца и радних снага, то је врло нужко, да се установи Митрополитски Црквени Савет, који би имао тим захтевима да задовољи. Овај Митрополитски црквени Савет састоји се из 2 еиископа, 2 архимандрита, који с^ уједно и референти, 2 протопрезвитера, 2 свештеника, 2 секретара и 2 канцелисте. Сви еиископи имали би редомице долазити у тај Савет, остале свештеничке саветнике бира на предлог Патријархов — Синод, доживотно. Саветници из световног свештенства, морају бити половица Словени, а половица Романи, исто тако и секретари и канцелисте, које све Патиијарх именује. Оба секретара морају бити правници са државним испитом. Они присутствују наизменце у Савету, према томе како долазе предмети, словенски или романски. . При саветовању председава Патријарх, а закључци се доносе већином гласова. Ако су један или више гласача одељеног мишљења, то могу разлоге за своје мњење у седнички заиисник уврстити. Од Патријарха на то одређени секретар је управник натријарашке и Црквеног Савета канцеларије. Оба секретара имају при саветовању саветујући глас, који имају, као и референти свој, писмено дати и актима прикључити. За одржане седнице и за донашање иравоваљаних пресуда, потребно је најмање пет гласача. Не пристане ли Патријарх на донесене закључке, то се има предмет тај са разлозима патријарховим заједно поново иретрести, и ако ови (закључци) опет са нређашњима се буду иодударали и поново не добоју иатријархове

к