Српски сион

С тр . 564.

'сгаски

СИОН

вета устроена, покривеиа даском чамовом, из нутра цјеле оправе. Ливада, в неј б коса близ монаетирја. Около монастира различна овошчија древес до 500 дрва. Сеј Филиални монастир подлежит мон. Хоиову, и јест на грунту того реченаго монастира, и нод једином привилегиом состоитсја. Приказахом и остро повељехом Арх. кир хажи Захарији, да св. престол освјашчати етарија церкве Хопова. оставиш на пољу неогражден, да абие с великим благовјерством двигнет от оного мјеста св. престол и ноложит в церков, и прочаја до закогхат у земљу, јакоже и обешчалсја исполнити ио указу. Сија визитација — — — исиолнисја и совершисја Јулија 5. 1753. Партеније Павловић епископ, Арсенији Радивојевић, Арх. и Митр. у Срему Ексарх, Викентији Поповић, архимандрит гаишатовачки, Атанасије Исаијевић игумен реметски. Наставиће се.

Старе хартије Сењеке. (Грађа за историју српске цркве у горњо-карловачком владичанству). I. „Покорњеишиј раби: Теодор Милеуснић и Димитрие Ристивоевић," тутори сењске цркве иишу 10. (22.) Марта 1815. протопрезвитеру, какав се је код њих „случај догодио, то јест на 8. (20.) сего позвано е било наше обшчество от стране поглаварИ сего мјеста и нам без всјакаго нисмена острјеишу заповијед издали јесу, да ми никоим начином римокатолическе седмице велике иолак догмата и устава матере цркве звонити не имамо , г а то јест иоглаварство Милитар команда, Пулици Дерехгор и Магистрат. Овди се догодио г. архимандрит Рајачић, кои на 9./21 сего с нашим сшчеником и тутором Команденту кунно отишли, а иаше Декрете кое смо имали за слободу творити сва и свака правила церковна, на које је отговорио Командан(т), да и Париград турско мјешо лако без звона бити мора. И када смо писмено питали, да нам даду, он је отговорио, да ми такового от них получити не 1 Маркактнија мјеста подвлачим.

ћемо." Пишу му даље, да „против ничто творити хотјели" нијесу, него да су иисали „г. нревосходителњеишему у Виепу", па и протопрезвитера моле да „за такови случај труда" предузме „и гдје сљедуе" да им помогне. Владика МиЈоковић је био Тада у Бечу. како у приведеном писму стоји, и њему иишу исти тутори истог дана кад и протопрезвитеру. У томе писму па владику спомињу све што и у писму протонрезвитера, само још додају, како Командант „Толеранцпатента ни зашто познати хотио ние, но извише доказуе, да е Пулицај Дерехтор тому запрешченију нерви нредводитељ;того ради превосхо.:ителњеишиј гдне у наивишој понизности молимо и нросимо и за сие запрешчение, да чрез цјелују римокатолическу четердесјатницу, када они народу у просте дневе промовиједи иредају, иолак њихове заиовиједи наше бутиге и ду%ани затворени биши морају." Исте године на Спасовдан забрањена је Србима литија кроз град, што је огорчило не само црквену општину, него и православне Србе војнике. Ево, како издају ти Срби војници црквеној оиштини Аиез1а1. АИезИгашо Ш1 гс!о1а рос1рЈ8а1л, како „оћег" 1 „пп1ег" ОЊсш, с1а §огко иупе(1јеп1 ђШ језгао, 8' кира 8 па&нт зоНаИта 1 8 ођзсез^от пазеда пагшпа \ ; об(:оспа§о У1его18роУ1ес1ап1а, ођ81оја(е1по§а о\ 7 <Зе п оуоте §га(1и бепјч. ТЈ хдосИ а роЛ Апеоотп пазеда ^еИкода ргахтка Уохпезета НпзШа, ос18Ггапе о^&азпједа род1аиага МИИаг СотапАе, ког зи зе изисИИ патг ргекгаШЛ паз /ипсггоп бшШ г раззаИ з пазгт ргосезгопот кго& дгаА г ла пе (1а11 Во§и а1ауи 1 то!Ш Во§а иа Сага 1 га пагос! ро1ак пазе§а хакопа 1 с1о§та!а та!еге сегкуе 1 ргт1е§1а сагзко§а, ко§а П1 па1тап1е рогпаји. 2а које т1 тоНто 1 ргерогисието оготи оус1е ођ81оја1е1пот ођзсе^.уи пабе§а уо81оспо§а У1его18ро\че(1ап1а, с!а 1ч пе ргориб1Ш јауШ га оуи з1уаг ро«1ођп1т угетепот \ч8пј01 \'1а8И ј с!о 8ато§а сагзкода 1гопа, пе 8ато гаи парге(1ак оуо§а с1о§о(Иап1а 12 ко§а уеПка г1а роз1а!] то§и ха ргероу1с1 тоН1Ј, пе§о у, а пази пејзкаиакт ођзспоб!., с1а ђаб опо ји1го, каЛа М зе паза з1ака %а-