Српски сион

15р . 19.

1864/8. године и народно црквени сабор од 1869., као и на потоње саборе, у којима су „народњаци" грдну већину имали, што су допустили, да Ходош после оцеплења Романа, остане у романскиа рукама, односно што не тражише да се поврати. Наши су сабори за свашта ире имали времена, но за повраћање Ходоша, и како су Романи у фактичеом поседу Ходоша од 10. Августа 1868., истина, они су у његовом поседу од 1864. т. ј. од установлења романске митрополије, но иошто је иста тек 1868. законом призната, узећемо да је тек од тог доба, од ког доба има равно 35 година, те ако по угарскиа законима за то доба застарива право својине; онда је жали боже сваке потуре, што се троши за Ходош. Не застарава ли пнк за то време, треба се постарати за много јаче доказе, од цоказа да се у потврђеном изборном реду за избор посланика за српски народно-црквени сабор, наводи и ман, Ходош. Умрлом архимандриту Корнелвју Живковићу, као рођеном Даљцу, који је до своЈе смрти остао Србином, кличемо: Бог да му душу опрости! Вечан му спомен ! Д Р-

Одговори уредништва. Г. С. у М. Послато нам прппослаио ие жожемо примитп већ и с тога, што се ми ии мало не чудимо поступку „пречестњејшаго", јер знамо узрок његовом ровеау против Вама, као гато се ни мало не чудимо оном његовом кукавичлуку, да се не стиди и преко Ваших потчињених распитввати и за Ваше званичење. То и јесте главна карактеристпка „пречестњејшаго" и својте му, да денунцирањем, удварањем, мењањем начела, пужењем, притварањем дођу до што сјајнијег и уноснијег положаја и личне користе, што да постигну, с ђаволом ^е се здружити, исто као што се каменом бацају на бивше добротворе, ако то захтевају нови добротвори. Вудите Ви само мирни н стрпељпви, а „пречестњејшег" оставите нек и даље тера свој занат, којим пе ће доћи до жељеног циља, јер је постао провидан за све поштене људе.

Отг. 605

Послате књиге на приказ: 5) Византија и Срби, I. књ. Написао Ст. Станојевин. Издање Матице Српске. Нови Сад, штамнарија браће Поповића 8° 242 стр. 6) Календар матице српеке за 1904. годпну. Годпна III. Нови Сад, штампирија браће Поповпћа 1903, 4° 196 стр. 7) Линхард и Гертруда, Јована Хајнриха Пестелоцие, превео Мита НешковиЛ, кр. жупаниски надзорник I. књ. Карловци, срп. ман. штампарија 1903. 8° 231 стр. 8) Историја сриске књижевности , саетавио Јован ГрчиН, Нови Сад, штампарија браће Поповића 1903. 8°, 292. стр. XI. ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. Школски ОдОов Срд. Правос. Цркв. Шкод, Опћин е у Баји. Број 38. зап./ех 1903. 85 1 — 3 С Т Е Ч А Ј. На упражњено учитељско место четвороразредне мешовите школе у црквено-школској опћини Бајекој — еиархија бачка — овим се отвара стечај. 1. Са овим местом екоичана је плата годишња од 1000 (словом: хил>аду) круна, за стан 240 круна, коју ће плату као и станарину из ововарошке благајне редовно примати.*) Осим тога законом пронисапи петогодишњи доплатак од 100 круна, који може достићи највећу своту од 500 круна. 2. Од црквено школске опћине за иерово1)етво као и састављање црквено-школских рачуна 160 крупа у случају ако би се исте дужности примио; у име паушала 20 круна и за присуствовање о завештајним литургијама с парастосима 30 крупа. 3. Дужности су учитељске прописане Школ. Уредбом од 1872. године; за тим редовно обављање појачких дужности у цркви при свима обредима. Рок је стечају до 16. (29.) Новембра о. г. Молбенице се имају послати месном Школском Одбору. Из седнице месног Школ. Одбора срп. правос. Црквено-Школске опћине бајске држане 5. (18.) Октобра 1903, године. Школски Одбор. *) „ВгаћаЛугегкЈеШ" а Ваја уагов кб2реп24агађ61 6ге^еМ ЈапНбк, (апНопбк ез оуопбк јауа<Мша2а8&го1 под бројем 17298. згат. 246. М§. 1902. кбг§у.

СРПСКИ сион