Српски сион

Бр. 20

Три прозора у врх светог олтара дарована су: Овај у среди даје вис. кр. Зем. Влада, са натписом: Даровала краљ. хрв. слав. далматинска Земаљска Влада у Загребу 1903. Десни ЕБегово Високопреосв. Росподин Епископ Михајло Грујић са натписои: „Ео сллвВ и честћ три^лостлснаги) Вожестка Отца, (гкжа и Дб)(а сватдгц) слш» рениуи ХрТст^к л»оииткжникх" ЖТрилк; а трећи, лијеви умир. велики жупан и заступник овога среза на земаљском сабору у Загребу, Пресвјетли Господин и честити старина Светозар пл. Кугаевић Блацки са натписом: У част и спомен српском народу свога изборнога котара Оветозар пл. Кушевић Блацки народни заступник. Овом приликом вриједно је споменути и то, да је ове године и архијерејска гробница у женској преирати пресвођена (преволтана). У њој на^осмо у три гакриње пет владика, од којих позитивно знамо за Данила Јакгаића -ј- '27. јан. 1771., за Генадија Димовића ■}• 20.] 12. 1796. и за Мојсију Мијоковића (-}• 14. дец. 1823.) Ко су она друга двојица — не може се зиати, ал' биће сигурно један од њих двају, владика Данило Љуботина, који је по свој прилици у Плашком умро и сахрањен у старој древној црквици св. Богородице, која је била више данашњег владичина двора, па га је послије владика Јакшић пренио у своју нову задужбину, као што и Грбић у свом Вла дичанству у I. књизи, стр, 302. каже. Земни остатци овијех пет владика пренесени су у нову шкрињу (букову) коју једао направити Високопреосвештени Господин Епископ Михајло Грујић за 48 Кр. и спуштени у исту гробницу. Све ово замашно подузеће извађа се за сретног владања Његова Величанства, премилостивог цара и краља, Франца Јосифа I., под чијом мудром и праведном управом и св. вјера православна и народност српска дивно се развијају. Под бановањем грофа Куна Хедерварија и његова нашљедника грофа Теодора Пејачевића, који су и омогућили рад овај

издашном новчапом припомоћи из земаљских средстава; Подбан је Др. Светислав Шумановић, бивгаи фигакал Епархијске управе наше; Жупан је Пресвијетли Господин Владимир Николић-Нодрински; Патријарх-митрополит српски, Бзегова Светост, Господин Георгије Бранковпћ, а Епископ-Дијецезан Горњо Карловачки, Високопреосвештени Господин Михајло ГрЈЈић, ро^ени син Дијецезе нагае. У исто вријеме био је окр. протопрезвитер Стеван Косановић, син -}- попа Лазе из Кунића, а брат већ споменутог проте Николе. Привр. конз. биљежник јереј Петар Рашета. Председник црквене општине Радоги Крагуљац; тутори Гецо Кокотовић, равн. учитељ и ковач Стеван Декмановић. На челу полит. општине био је Радош Крагуљац као начелник, Миле ЈБубибратић, као бележник, Др. Мане Трбојевић, син I попа Тоде из Метка, као опћ. лијечник. Имамо четверо разредну школу са 300 дјеце и 4 учотеља, од којих је први као равнајући учитељ Гецо Кокотовић, други Јово Петричић; трећи Милета Скенџић, који је уједно и пјевчика прквени, а четврта Анка Воркапић. Ево ово, што написасмо, написасмо што се дало у краћим потезима. На дуље и на шире развлачити неби нужно било, кад }е то у Књижици донољно обрађено. По списанију парохије концем год, 1902. броји парохија ова 7063 душе. Хвала ти Боже на милости и на неиспитаном промислу Твоме! Баш на коздвиженп честнлги) и жико= творлмраг«) КрЈста 14. (27.) септембра 1903. мећемо запис овај у јабуку, и часни крст овај подижемо на танану кулу. Боже помози! У Плагаком, 14. (27.) септембра 1903. Стеван Косановић окр. протопрезв. Долазе остали потписи. Свршиће се.