Српски сион

С тр. 622.

бр. 26.

0 п и с ерпеких фрушкогореких манаетира 1753. год. Приопштио: Д. Р. (Наставак.) Всја церков и олтар патосани јесу бјелими изрјадними камеиими таблицами, На среди цсркве коло окружно от цигле и камене бјелог устроено. Препратаже всја циглом натосана великом, на среди јеја коло от цигле и камена бјелог начинено. На паперти врата жељезна, зеленом Фарбом моловата, на нима брава немецка. Пред панертоју дувар занадни вес исписан древнеју зограФијеју изображение страшнаго суда и втораго пришествија Исус Христова. Ктитори сего написанија били из села Елемира из предјела банатскаго, јереј Михаил и Мишко. Љетопис порушен когда дјелалосе. Подобње пред напертоју на два столпа учинен свод, и вшпе того свода на дувару написание образи. На среди Благовјешчение пресвјатија Богородици, около свјати деспоти и мати Ангелина. Покров на трулу от илеха, па једину јабуку устроен. Крест на трулу жељезан, молован и позлашчен, и под јего јабука бакарна позлашчена. Сему покрову ктитор бист Исаија архимандрит сего свјатаго монастирја. Церков такожде всја јакоже и олтар плехом покривена, в љето 1746. при архимандритје хажи Исаији Вуимиловићје, ири игумење кир НикиФорје јеромонасје, трудом, иждивением и ктиторством первјеје Преосвјашченаго Архиереа крушедолскаго НиканораМелетијевића, такождеже епискона бачкаго Г. Висариона Павловића, доброродних Господаров Недјелка и Стоића родних братпи, жителеј кралевскија вароши Новаго Сада. Сеј речени Гоеподар Недјелко, презрјев мир и јаже в мирје, постриглсја во атонској горје, в монастирје Хиландарје, и наречен во схимничееком образје Никодим. На церкви 2 креста жељезна, моловата и позлашчена. Честнаја трапеза во олтарје от червлена мрамора, на 4 столпа мраморна червлена такожде изрјадно устроена, доста велика, освјашчена љета от рождества Христова 1752. мјесјаца Јануариа 18. вскп. Г. Арх. и Митр. Павлом Ненадовићем. На неј антиминс нов, освјашчеи, такожде истим Господином 1750. Јан. 5. На престоље: плаштаница от платна бјела, от беза ћерћели и свиле жуте; кивот ради храненија св. таин сребрен, на нем 3 кубета, по-

злашчен, лажувертом украшен; кондирић от калаја в немже јест св. миро; 2 свјегачника от туча. Над преетолом једина кувуклија на 4 столпа, художеством тишлерским устроена, не моловата. Проскомидија у дувару узидата, на неј: покрова два. Умивалница у дувару усјечена; 3 сједалишча у дувару изјечена; пексиматница при дувару уејечена; звонце от туча малено, ибрик и ибричић. Написание темпла: Крест древјан на нем распјатие Христово, на краех 4 евангелиста, стара зограФиа. Са стране образ пресвјатија Богородици и св. Јоана богослова. Иснод креста на среди образ Снаеителев, обојуду того образа моление с 12 апостолми, во једином рјаду у рамови стари позлашченими нилторски; икона над двери недре маное око. Двери пилторске нове, преизрјадпе все позлашчене; на нима изображение евјатптелеј и Благовјешчение пресвјатија Богородици; иконе престолне: Сиасителева, пресвјатија Богородпци, сверху Благовјешчение пр. Богородици, оздол сербски просвјетители, предтечева, све нове. На сих иконах рамови пилторским дјелом устроени, моловати и позлашчени, ихже бист ктитор хажи Исаија архимандрит сего монастирја, которија дал устроити в љето 1745. за спомен себје и своих сродников. Два иконостаса древња от орахових древес устроена, велика, костми различнимп украшена, в нихже могут по седм икона стојати. Ниње же у њих обрјетајутсја по 4 иконе. Икона образ Снасителев, зовом моление, с рамом седе®ли. Сеј икоње ктигор бист митрополит Бјелградски и сремски хажи Иларион устроил в љето *зр§г. (7163=1655.), котораја стоит на десном столпје над кивотом. Икона св. Николаја, древња, с рамом седеФли стоит на љевом столпје више малаго кивота, за древност ничто више немогохом на неј прочести, точију: Госпожа Его Ерина в л г 1зто #з/ие(7045 = 1537.) м. Ма1а § (5-) денв, 9 завјеса разних; кивот с десне етране от чамова дрвета, тигалерско дјело, внемже лежат кости св. Архиепископа Максима и преподобнија мајки Ангелини и рука цјела св. СтеФаиа деспота во јединој рукавицп от илаветне свиле, на везеној златом и свилом, около златна чипка, и на еј навезена круница искићена мержаном; гривна на тој руци свјатаго, златна, накићена бисером и 4 прстена сребрна и нозлашчена, с камением ординар; дукатић ма-