Српски сион

С тр . 626.

СРПСКИ

СИОН

Темпло: Крест мален древјаи с распјатием, моловат, икона зовома моление, обојуду 12 апостола, малене иконе, 6 икона малих различних, двери малене, просте молерие, крест јерусалимски, 2 завјесе от картона; икона пр. Богородици поголема с рамом, на нлатну написана; налоња проста србске мајсторие кожом обшивена; мала налоница; кутија кожом обшивена, из нутр кумошем червеним поставлена, в неј: рука св. мајки Ангелини, на руци гривна сребрна, на прсти 6 прстени от сребра с камением; иконица саде от сребра позлашчена, на неј извајан образ препопобнија Ангелини; крест со стопицом оковат сребром, позлашчен с камением и бисером украшен; крест от сребра, позлашчен, на нем 8 камени, внутр честное древо и пјат частиц различних свјатих заковати у сребро; марама сербска, везена свилом и златом; 2 свјешчника от жељеза; цвјет от туча с 12 свјешчами; 15 столова дрвени, прости. Над церковију звоник от древета. Сиј речени ред келијски и церков ниње покриваетсја шиндром растовом, ихже бист ктитор и здатељ Г. Никанор Мелетијевић, енископ иечујски Крушедолац, которија сооружил 1725. От полудене стране, на ћошку от востока трапезариа зимна, на ћемер сведена, на неј 3 пенжера с катрами гвоздевими и стакли, Фуруна зелена, врата тишлерска, икона на древу Богородичина, на дувару на среди Благовјешчение уписато, обојуду св. деспоти. При трапезарии комора на ћемер, на неј пенжер с катрами и стакли, и врата тишлерска. Покривена чамовом даском, јејаже бист ктитор и здатељ почивгаи еиископ Будимски Василиј Димитријевић, иже савершил 1741. Пред тоју трапезариеју платариа и бунар, изидан каменом, до тоја платарии кухина обшча, велика, на неј пјат ожака циглом зидани; до кухини велика трапеза на свод, на неј 4 пенжера велика и 1 мали с катрами жељезними и стаклами устроена, врата дунћерска помазана бојом, на нима брава немецка, циглоју патосана. В трапезарии: 2 иконе дрвене, старе, образи Спаситеља и Богородпци. икона мала на платну Благовјешчение Богородици, панагиар сребром оковат, астал от бјела мермера на 4 столпа камена лежит, 4 астала и 5 клупа дрвени, ормар тишлерски, канабе, просто, дрвено, на нем алија, 35 пари ножева црни, 31 кашика калајних но-

вих и старих, 6 кашика сребрних и једна виљушка, 4 чаршава от салвета, чаршав мали и 12 пешкира от салвета, 18 пешкира прости, 47 дрвених кашика, 4 пара ножева черни, 2 свјешчника от туча а 2 от калаја, 12 сланика от бакара и калаја, 44 чаша разних, 4 караоиола, 5 чаша стаклених, ракиских, 4 бокала земљана, и 5 мертига земљани а 13 дрвени, умивалница от цина, шајтов тракслерски, тетрапод дрвени, амвон при дувару созидат. Под трапезариом иодрум на свод, пенжера на нем 4 и врата с бравом, доксат сведен на ћемер, патосат циглом. Покривена чамовом даском, ктитор сеја трапезарии бист Викентии Поповић, Арх. и Митр. карловачки, котори обновил сију трапезарију 1721. по турској рати До трапезарии капија древњаја била, ниње зазидана, точију малена врата устроена. До тоја капии келие трокатне, оздол подрум на свод^ такожде и све келие 4 с двјема кухинами на свод. Испред них доксат на свод такожде, на келиах пенжери с катрами и стакли, врата дунћерска, зелене фуруне, патосате циглом. Покривене шиндром новом. От занада келие двокатне испред них доКсати трокатни па свод, келие све с тавани без ћемера. У том реду от запада келиа 16, а кухина 8. Сих келиах Фундамент прежде поставлен от св. деснотов, покривене растом шиндром новом, иждивением и ктиторством иреосвјашченаго епископа бачкаго Висариона Павловића 1748. (Наставиће се.)

и опет о званичности „Српеког сиона". Високославни саборски одбор, усвојивши у последњем своме заседању од 26. Септ. у целости предлог свога члана г. др. Мите Мушицког у погледу званичности „Српског сиона", упутио је на административне епархијске одборе сле дећи допис: „У предмету званичног обележја и карактера листа „Срнског Сиона" решио је овај саборски одбор у седници својој од подписаног дана и под горњим бројем: да се обзиром на то, што се из прикупљених списа, а нарочито из позива на претплату на исти лист, који је изишао 3. Јануара 1891. године види, да је Њ. С. преузвпшени Г. Георгије Бранковић патријарх срп-