Српски сион

"Вр. 20.

О тр . 627.

ски прешао пуномоћ св. архијерејског синода, када је на изражену жељу истога, да се „оснује један угледнији недељни дрквено просветни орган" покрећући „Српски Сион" исти за званичан лист митрополије прогласио, те обзиром на то, што и сам саборски одбор овај лист за званичан орган митрополије није прогласио ни сматрао, што се најносле види из одлуке истога од 21. Јан. (2. Феб.) 1891. бр. С. 0. 127/13. ех 1891., у којој је на извештај Њ. С. о оснивању листа „Српски сион" и молбу, да исти лист „ирепоручи" свима подређеним властима и својим подручним органима и заводима, дрквеним опћинама и т. д. решено „извештај Њ. С. на повољно знање узети с тим, да се два примерка „Сриског сиона",један за канцеларију саборског одбора, други пак за књиговодство претплате", јер даје „Српски сион" званич^им органом сматрао, он би то и изрекао у одлуци евојој и опћинама наредбу издао, да лист имају држати, а не би се и сам на лист претплатдо, чиме је такође показао, да исти лист својим званичним органом не сматра, те обзиром на то, што се „Српски сион" налази у нриватном власништву Њ. С преузвишевога Г. патријарха, и што уредник пстога не стоји као такав под дисдиплинарном влашћу ни једне од највиших автономних власти, што код званичног органа једне власти не може бити, изриче, да се лист „Српски сион" не може сматрати народно црквеним автономним званичним органом митроиолије српске, те према томе упуте архидијецезански и остали еп. адм. одбори, да имају упозорити све подручне им црквене опћине, да се „Српски сион" не може сматрати за званичан орган српске митрополије, те се опћине на исти као такав ни претплатити не могу, а адм. одбори да имају овакове ставке из црк. опћинских рачуна брисати, остављајући право опћинама, да исти лист као приватан могу држати, односно као такав претплатити. 0 томе се славни тај одбор знања и даљег сходног поступања односно извршења ради извештава. Из седнице срп. прав. нар. црк. саборског одбора, држане у Карловцима 26. Септембра (9. Октобра) 1903. год. Др. Михајловић. потпредседник еаб. одборз. Г. Мушицки, наишавши у позиву на претплату на „Српски сион", који је изшао 3. Јануара 1891., на речи: „— — свети синод ре-

шио је не давно, да се за нагау овострану српску митрополију оснује један угледнији недељни црквено просветни орган — — извео је из тих речи, да је Његова Светост преузвишени г. патријар српски Георгије Бранковић, прешао пуномоћ св архијерејског синода, када је „Српски сион" прогласио за званичан лист, те на основу том не само да је предложио саборском одбору да не призна званичност „Српском сиону", него је подједно предложио, да Фишкалат срп. нар. цркв. Фондова против Његове Светости. као власника „Српског сиона", због ненадлежног ношења званичне ознаке, судски поступи, — што је саборски одбор усвојио. Кад је г. Мушицки поменути свој предлог поднео саборском одбору „на основу нрикунље них списа", није се требао позвати на сам нозив на претплату, него је требао пре свега нрочитати и саму наредбу Његвве Светости од 8. Јануара 1891. М. 10. ех 1891., која гласи: М. 10. — ех 1891. Наредба Његове Светости Г. Патријарха српског Георгија, издана Саборском Одбору, МЦ. Савету, НЦ. ШК. Савету, преосвештеној гг. епископима и епархијским властима и патронатима срп. прав. великих гимназија у Карловцима и Н. Саду у предмету оснивања периодичног листа „Српског сиона" као званичног органа нарловачке митрополије. Закључкои својпм од 23. Октобра 1890. М. 425 — Спн. 12. изрекао је св. архијерејски синод карловачке српске православне митрополије, да је за ову митрополију неопходно нуждан један званичан лист, у којем би се службене публикације, окружнице, едикти и т. д. обзнањивали, а и расправе но црквеним питањима на јавност издавале, и који би се претшгатом и уврстном пристојбом за огласе народно-црквених власти издржавати могао. С тога је св. архијерејски спнод овластио мене, да сходним путем и иачином покушам основати и увестп званичан лист за карловачку српску митрополију, н да такови свима поменутим властима, народно црквеним заводима и црквеним општинама препоручим. Усљед тако добивеног овлаштења нисам пропустио учинити нужне кораке, како би се званични лист за карловачку српску мптрополоју установио, и како би се истом нерподично излажење и матерпјални опстанак по могућности осигурао. Ово моје настојавање имало је успеха, те ће од нове године 1891. ночети излазити у мојем власништву а под уредништвом г. Саве ПетровиЛа, бившег уредника „Гласа Истине", и у наклади и штампарији г. Арсе ПајевиЛа у Н. Саду нов духовни часопис под пменом „Српски Сион", који ће бити званичан орган српске православне митрополије карловачке. Лист тај излазиће недељно, а цена му је за