Српски сион

Б р . 21.

СРПСКИ

СИОН

С тр . 651.

ченик имати у Сењу, него као и у другом граду. 25. Свешченика треба тужити иротопресвитеру и конеисториуму. 26. Свештеници не могу бити сваке године балотирани, та то је изпод достоинства њихова. 33. Сваке године рачуни се морају подносити консисториуму с документи на развидјение. 35. У свим стварима духовиим, тако вообшче речено не може се одобрити. 42. Не може се одобрити, то не спада на капитул. 49. Разумијева се на проскомидии. 55. То се по себи разумијева, за то треба изоставити. 56. Ако су два свешченика, нека подијеле међу собом, и једнако служе за упокоение душе умерше, ма колико било. 60. На крају: а иошом консисториуму. 64. Принадлежи консисториуму. За мијешати се у дјела свјетска посјешченија болних —бракосочетание дјејствија крешченнја — саранити сиромаха, то се по себи разумијева, дакле изоставити; — за отсуствие свешченика то нигдје мирски људи не суде него старјејишине церковне. — Јест ли био брат тијела националнога, то не спада у протокол умирајушчих; — за мертваца из дома дигнути како уреди мирска власт, тако ће бити; балотирање свештеника није пристојно. Изволите овако устроити ваше Штатуте, и послати консисториуму у Карловац, доћи ћу и ја между тјем дома, пак ћемо, што буде далше нуждно, дјелати. Препоручујући Вас покровителству Божију, јесам с благоволением Благочестивому обшчеству Во Виенње, дне 19. Јуниа 1851. благожелател њеј ш иј Евген Јоановић с. р. Епископ. Сењани су се договарали, да богме, шта ће одговорити владици. Један од њих исписао је на хартију горе наведена у писму владичину „примјечанија", и под њима продужује као реферат општини:

„Од ових примјечанија обшчесто би исправило члан 6., 23., 26., 49. и 56. по жељи Гдина Епископа, остале пак жели оставити у своиој цијелосто како је у Статутима из следећи узрока. На 8. Свјашченик се не може ни коим начином у какитул примити. 24. Свако обшчество имаде свое њекоје обичаје, које уздержати жели, ово је и код нас, особито пак код опредјељивања времена за богослуженије потребно је овди код нас да обшчесто а не свјашченик време опредјељује, јербо више пута трефи се, да послови терговине у праздничне дне, (кои се догоде у дане када римска церква не светкује,) тако навале, да се не могу отложити, у коиој прилики наравно је, да се више крат богослуженије касније али раније почети мора, јербо све обшчество саетои се из посленика у терговинии, — к тому установили смо овди богослуженије за умерше приложнике на дан Брашанчева римскога, што тако^ер код други обшчества није, — за то је потребно да овај члан без промјене остане, а наравно је да обшчество нити хоће нити може захтијевати нити налагати дужности свјашченику против његовог званија. На 25. Свјашченик ако своиој дужности не одговара, наравно је, да се имаде консисториуму јавити и другога на ње* гово мјесто тражити, то садержава исти члан у Статутима, но обшчество налази за истог свјашченика боље, најпре кроз управитеља опоменути га, пак ако не би хотјео отступити, онда пријавити консисториуму или Г. Епископу, ако би се пак поправио на опомену обшчества, онда би се уштедио корак, кои би свјашченику код његовог поглаварства шкодити могао. 33. Рачуне сваке године с документи полагати консисториуму, не може се обшчество подвергнути, јербо кроз обвезу, када обшчество не би по своиој жељи управљати могло с прилогима своима, изгубили би чланови обшчества далње прилоге церкви чинити, а без ових не би се церква уздержавати могла. 35. Промјенућемо слог овако: „ у свим