Српски сион

С тр . 652.

СРПСКИ

Б р . 21.

стварима дотицајуЛи се Браства и церкве." 42. Мчслимо да ]е овај члан пеотложно потребан за нас, кои смо удаљени усамљени овди, будући се лако догодити може, да кои униатски свјашченик у проласку без да се знаде којег је вјероисповједанија, пријави се да жели служити, и наш свјашченик без да се извијести дозволи му, — исто тако испоеједити, да се и такови наши исти свјашченика овди више пута прилику имаде видити, кои нашем наруду нита на чест нп на славу нису, и да обшчество оваковим заиста никоим начином у своиој церкви богослуженије держати не би допустило. 55. Будући да није ни за кога вредително, да паче за управитеља обвеза, имало би остати у својој цијелости. 60. Исто тако да остане без промјене. 64. Оставити како је у Статутима без промјене, само уводење у протокол умирајушчих, јест ли би био брат тијела националнаго или не, изоставити се може." Да је договор општинара дуље потрајао свједочи и то, што су три концепта писма на владику сачувана, један без датума, из којег напријед донесосмо неколика става, а друга оба концепта носе датум „у Сењу 11. Јулиа 1851." и треба да су одговор на владичина „примјечанија." Ја ћу овдје изнијети само један (од трију) концепат, који ми се чини да ће бити најближи оном писму, којега су опремили владици. Овако пишу: „Ми смо допис Вашег В. П. из Виење под даном 19. Јуниа 1851. бр. 349. примили, у којему њекоја примјечанија или боље рећи промјене у нашим Штатутима у погледу заведенија Братства овдашњег обшчаства Ваше В П. нам предлаже, с додатком, да само онда када се ови по горњим примјечанијам преиначе, одобрењу више власти надати се можемо. Ми нисмо у намјеренију Вашем В. П. и најмање незадовољство преузроковати, и зато морамо искрено откриги Вам, да под таковима увјетима не само да се Братство желаемо овди завести не може.

него нити свјашченик ни церква уздержавзти се не ће моћи, јербо ови Штатути без икакове промјене јесу јоште за живота сада почивших чланова обшчества, Г. Илие Баића и Теодора Милеуснића полак они исти. које благочестиво обшчество у Триесту ужива, састављени, и ова два предречена члана јесу Братству нашем на ту сврху и под увјетом легате знатне оставили, да се онда може такових ползовати, када полак они онда основани и уговорени Штатута Братство у живот ступи, дакле како би се Штатути преиначили у смислу захтијевања Вашег В. П., не би се имало право никаково на речене легате, а без ових нити Братство нити обшчество постојати не може. Даље имадемо примијетити, да ови исти Штатути без промјене јесу поднешени јоште у год 1829. блаженопочившем Г. Дијецезану Епкпу Мушицком на потверђење (итд. оно исто што је у оном концепту без датума). Ми не зактијевамо ништа више него што триестинско обшчес.тво ужива, нити Ваше В. II. нас успоредити може граничарским обшчествам, да од свјашченика или протопресвитера зависи, а мање јоште да од своих прилога, што драговољно за украшение цркве и за уздигнути славу народа нашег доприноси, туторству изван свои чланова подлежи, и рачуне поднашати мора, то само онда може се зактевати, гди се обшчеству подпора од владе, или другог којег фонда даје. К тому у граду једном јесу чланови у сталежу сами своим управљати, пак најпосле оваков I друштва јесу и од саме владе са царским патентом од године 1848./1849. дозвољена. (У оном концепту без датума као првом ово мјесто је мало оштрије: „како В. В. П. намјерава Штатуте преи начити, било би толико, као да на папиру Братство обстои, но у правама да буде само сјен, и да је подложно свјашченику и протопресвитеру, пак можно касније и којему фраиту и капралу...")* Ваше В. П. могло би се јоште дичити са ревносћу овог малог обшчества да се * А магистратека контрола — није им била 8аворна!