Српски сион

Б р . 21.

СИОН

С тр . 653.

труди за благостање свога вјероисповједанија такове заводе устаиовити, чрез које обстојање овдашње цркве, пак можно с временом и заведење школе утврдило би се. Што Ваше В. П. примјечава, да би за свјашченнка увреда била, потверђивање сваке године, та то и сада може бити и бива, јербо како би обшчество незадовољно било са своим свјашчеником, 8а иста не би га ни держало, ма највећи налоги од ч. конс. долазили, јербо не би га хотјело плаћати, а када би задовољно било, онда пак не би га нипошто промијенути хотјели, и за то кроз избор мо гло би се обшчество надати способног свјашченика добити. Виша би увреда била за обшчество у једном терговачком граду, када би оно од свјашченика зависило, к тому пак ми у његово свјашченодјејствие не мислимо мијешати се, но само надгледати, да по уставу церковном тачно службу божију извершава, и новости какове, које би нашој церкви противне биле не уводи; ово је тако потребна ствар с тим више, да овдашњи свјашченик удаљен надзирања свога консисториа, могао би по својој самовољп чинити што би хотјео. Полак најновиег царског закона за гражданске обчине од год. 1850. имаду све обчине право из своје средине одборе изабрати, кои именују свое чиновнике и њих контролираду у градским пословима, пак се последњи не держе за увреду нити испод достојанства, јербо су од обшче ства плаћени. За што не бп наше Вратство таково право имало бдјети над свјашчеником, кога оно плаћа, а Братство ће знати и достојанство свјапхченика почитовати, ако он сам к противному повода дао не би. При свершетку имадемојоште примјетити Вашем В. П., да усљед горе реченог дописа Вашег В. П. морали смо плаћу свјашченику на первашњи степен обалити, коју смо од месеца нов. 1848. у смислу ПГтатута на ф. 300 опредијелили били, будући да није нам могуће без подпоре више споменути легата толико плаћати му.

Ми се надамо од праведности Вашег В. П., да ће ово наше изјаснење примљено, и тако наши предложени ТТТтатути скорие одобрени бити по жељи нашој и наших предков, за моћи тако наступити уживање оних прилога почивших нашим сочланова, пак и чрев садашње живуће овај фонд лакше умножити, у којем очекивању пребивамо Вагпег Високопреосвјашченства У Сењу 11. Јулиа 1851. За православно обшчество Сењско, покорни (потписа нема)." (Свршике се.)

о плашчанској цркви. Нриопштио: Стеван Косановић. 2 (Свршетак.) 1834. Августа 26 јавио је прото плашчански Рафаило Вунић владици Лукијану Мугпицком, да је приликом оправке цркве плашчанске у јабуци код крста нашао својеручни запис владике Данила Јакшића, ког је ставио у јабуку, кад се зидала иста црква. Прото му је и доставио исти запис, ког је владика Мушицки прочитао „с величајшоју радостију и удоволствијем", те је издао налог коизисторијалноме бележнику јереју Константину Алинчићу, да поменути запис верно препише, што је исти ц учинио. Исти запис гласи: „У Плашком г Б лћта 1755-ги> Мца Ј$ша 7 гш. П одигн В тђ илити водрВжен-в крестЂ на мћстћ, ид'ћже Нн г 1! видитсе Олтаргв Церкве ваведенја Пресвлтвм Бци ф8ндаментт. споменВте Церкве више споменВтога л^та, реченога мца Ј8нја 17. почетЂ копати у С8ббот8 на и>даше Праздника Сошоствја Стаги> Д)(ха и цели оссмт> годин -б не свершила се сГн стал церковт>, зане трм л^та пресћчено 6б1л «) да се ше д"ћлало збох -ђ рата, кога е держала наша всемилостивМшан Кралица Марја 0ерезха шеств цели годинб с' кралћмтв Бран-