Српски сион

с тр. 6ђ4.

српски

сио!

Вр. м.

дебургскимг ФридерикомЂ, акопремЂ 6и б&1ла на помош; всеросискан Царица ЕлисаветБ Петровна и францВскш кралгћ, обаче ничтш не усп г ћша но седми годђ мирЂ сабтвердише. И зато схе церковни) дћлад толикад долги> време продолжилосе. Данасг пагсв послћдни контракт г в )-чинисе за совершити сгго Церков-в, кол аш;е БгВ изволитсе ов«) настонгце лћт«) ббдетг свершитисе, то ће бити цели деветв Годинб почетка до свершетка дела ове спомен8те церкве, у ком8 спомен8том8 делб цј5ковном8 весма помогцествовало братство Монастирн Гомирн, Слбжители церкве чстнагц) и славнаги? Пррка Претечи и Кртлл Гднн 1«)анна, како на име честни Јеромонаси 1г$менБ ©едофшгБ Алексичв, ЈиЈсифЂ РаиновичБ, Серапшнт, Маричичв, Арсен1е ВерличичБ и Гаврили> Тербоевичв. За свб церкв^ са†потребити материалт. возише на мћсто церкви п8кђ Плашчанскш, и Ж сваке д8ше маистершм -б за плаћВ по шеств п$та дао е по едан г Б мархашЂ, а д !5ша е 6 б 1 ло хиллда и петт. стотинђ . Сироте ЈВдовице ништа нјес8 ни давале, равно такш и адни, кои шес8 покорни, нијес8 хотћли добре вол^ дати; силомђ ше нједанЂ принбћенг давати. Остали НародЂ 55 Карлгцадске Епарх1е што е тки> хотјо удјелити у жит8, у вин8, или у млрви, или у каковои др^гои матерш, то естБ с' благодаретемг примато, а за новце на Народх никаков-в порезЂ н1е чпн4н г б и что ма&сторишЋ, какц) више помев^то не изашло плаће К п8ка Плашчанскога и народа, то дол8 подписати исгтлати Ж моихт. доходкшвђ л-ћтнш, агце и весма, мали, бгоже и 6 нхђ первиИ основалелБ ове Сте церкве ваведенја Прест1н Бц и , азт. гр^гпнш Данилт. вторБ1 Јакшићг, Епкопђ Карлш,адски, не Унитг, рожденЂ 55 благочестивихЂ Родителеи восточнаг«) исповћданја не Унитовђ , Оца Милете, и матере Стоине, в' сел&хт> Моравица, и имћ егце четири Врата, трји Сестре, учивсе Божественаги) Писанја у мнтирВ Гомирго, стоећемт. у Ог8линскомт> Регемент8, в' немже и пострижен -б 6 б1вт> вђ чинђ монашески и в г б степен -б сфенства, рбкоположен-Б (» Преи;свнш;енаг«) Гдина Епкопа Дан1ила Лгоботине у деветнаестомг л^ћтВ

Моегш возраста, и потомт> пребвЈХЂ у спомев8том8 монастирго сџсамнаестт, лћт г Б вђ смиреном -Б посл81цан1и Моегш 1г8мена Оеодора Милетића, м8жа ста и бгобоазлива. И по сихђ л!>техт> паки при державнБ1хт, Римскихт, ЦарћхЂ Францишк^ первомб и Мар1и Оерезш, и при Преосвлгценомб Гдину сербском^ Архјепископу и Митрополит!? ПавлВ Ненадовићб Шбрант, 6б1Хђ во Епкопа л4та 1751-г1^, и шсватисе призиванјем Стаго Д)(а и возложенјем-Б Р8кт> сегш Архиепископа и Митрополита, и прочи дв8х Епископт, Софронје Јшансвича Епископа Славонскагш и Партенја Павловића Епископа посвлгценгн у Монастиру РаковцВ мца Ноемврја четверти више спомен^тога л^та. Вт> сје врјеме обр^ташесл вси живихт> Православнпх г б Енкоп и Самт>, ГешрНе Поповичб темп шварскШ, ЈшаннЂ ГешргхевичБ ВршачкЈи, СунесГе ЖивановичБ арацк^и, Дшнжте НоваковичБ, БВдимскш, Софрон^е Јшановичб , шлавонскш; Арсен1е Грабовчанпн -б,* костаиничгаи и вараждинскш; Дан1илт> ЈактпичБ, карлгцадск]'и; Партеше Павловичб, Епкопђ посвнгценЈа; девето арх1епископг и МитрополитЂ Павелт> Ненадовичб . Вт> сеги) времена многи; 6б1И см8ш,ен1а заради уше, обача благодат1го Бож1его на сихђ странах -б обдержасе блгочестае восточно не вредимо, точ1го у единомб Ж^мберкб междВ православними — Ј$нити егце дело по цркш всемилостивћишШ Рез8л8цјо неисправлћно, кое Бгт, млтиви да устрои по стојј Своеи воли. ДнесБ подиже се креств и постави на т8ранв здћшнћ Цркве ваведенја Престја Бци по бжественои СлВжби, бгоже Самг педостсинБ1и дбиствова с' двама бромоноси: Јшсифомт. РаиновићемЂ, Спиридономг Трк8ломт> и дЈакономт. Савомт> Кнежевићемт>, и произведохом г б Дјака Лазара Милића во степент. д1аконства. Просфор8, изђ - кое божественнбго Сл8жб8 д^иствова, подоживђ во јаб8к8 подт> кртом -б с' чаети могцеи стахт. во дент, с!јбботн1и на шдаше праздника престја влчцб1 Нагаен Бцб! и присно Д4ви Мар1и. У Плашком 23. ауг!5ста 1763. БожЈего Милостш Православни Епјскопђ * Арсеније ТеоФановић.